Школски лист

— 72 —

да исте и влада иотиомаже. Свакако имамо основа, да тај иокрет у суедним државама сталним и нажљивим учешћем нратимо. Уз горњи извештај нруске комиеије навешћемо још и неке приметбе једног учитеља из Оснабрика, који је био на течају Клаусон-Касовом. Исти држи за немогуће, да се когод може за 40 дана спремити, да успешно управља раденичком школом. Учесници течаја научили су од свачега по нешто, али у ничем нису дотерали до знатније вештине. Занатлије, који су нредстојали појединим оделењима, радили су највише. Многе ствари, што се тамо налазе, скупа су играчка и мало би помогле домаћој радиности. Капетан Клаусон-Кас више је пута за трајања течаја говорио: „Господо, та ствар је за мене питање онстанка, од тог морам да живим; моја је пензија врло мала." Занатлије су дали израза својој иронији у речима: „Кад госиода учитељи мисле да се туде заната може тако лако да научи, то нека првом нриликом оду на 40 дана на свеучилиште, да постану теолози, философи и јуристе." То су заиста сасвим чудновата откровења о покрету, који је у први мах толике загрејао! И у последњој скупштини швајцарских учитеља повела се реч о радионицама уз школе, те се том приликом управитељ учитељске школе у Киснахту др. Ветштајн одлучно изјавио против истих. За радионице уз школе највећма се заузимају у Немачкој Саксонци. Недавно држао је у Дрездепу медицинални саветник др. Бирх-ХиршФелд пред многобројним слушаоцима јавно предавање о шведској школи за ручни рад. Први покушај за практичко увађање ручнога рада уз школе, наравски у малом, учиниће о ускрсу ове године једно друштво у Дрездену. Дотични наставници — учитељи осн. школа — већ се снремају за тај посао. Покаже ли се тај покушај као добар, онда ће се по мнењу БирхХиршФелда та настава све више распростирати и нема сумње, да ће себи временом стећи важност као органски део народног образовања. У Француској намеравају, да са општинским школама у Паризу споје неколико радионица, у којима би се давала практичка и теоретичка настава у занатима, тако да млади људи, чим из школе изађу, могу себи да заслуже хлеб. На ту цељ одредиће се 150.000 Франака за обучавање 47.600 деце. Пође ли тај покушај у Паризу за руком, онда ће се иста установа увести и у друге Француске градове. И у Угарској, где је ово дана наименован одбор уз владу за тај посао, чињени су већ на више места покушаји са радионицама. У Шопроњу постоји у то име већ од три године друштво за домаћу радиност. Исто издржава школу за домаћу радиност, коју сада нолазе 60 ученика. Та школа се састоји из предуготовног течаја за децу од 10 до 15 година, у првом реду за децу ратара и виноделаца и једног течаја за плетење кошарева, даље за нлетење сламом и трском, уз који се уче и домаће резарије у вези са пилењем и столарством. Од идуће јесени почеће да се учи и илетење кошарева од врбе. Влада је дала прошле године том друштву у име нотпоре 1200 ф. Питањем о домаћој радиности као наставном предмету бавиле су се већ и српске школске власти и по новом цредлогу о школској уредби, који ће се поднети идућем саборском састанку, имала би иста да се уведе