Школски лист

— 73 —

као обавезан предмет у све наше школе. Кратка расправа о том новела се и у анкетној комисији, која се била лане о духовима састала у Еарловцима, што ће читаоци наћи на с. 212. нашега листа од нрошле године. ДРУГО 1ШСШ0 НЗ 1ШР0ТА. Шговани I. уре.,ниче! У Пироту живе од ваЈкада а и данас овејани Срби прави потомци косовских јунака. Томе су сведоци песме, обичаји, а и начин живлења народа овог. Не велим, да нема и у овоме крају по гдекоји, који надахнут бугарским духом, неби тврдио, да у Пироту и околини живи народ бугарски; но живи сведоци стају му на пут, а особито прослава крсног имена, којим се прави Бугарин не може поносити. Још првијех дана долазка мог у Пирот зажелих иознати се у неколико с народом и обичајима, те пођем једног дана по вароши и дошавши у малену једну улицу, застадох веселу дечицу, где се играју. Не мало сс зарадовах када опазих вито коло малих девојчица — ученица овдашње женске школе — где подигравајући и коло вијући, певаше нашу иесму ,,Паун пасе, трава расте, мој науне!" Песма ова подсећаше ме на моје детинство, које проведох у Сремским Карловцима. Ова песма утврђује ме у мишлењу, да у Пироту осим неколико турских породица живи чист Србин. Нигде и ни у једном крају српском, куда сам до данас донирао, нисам чуо ни видео толико разноврсних обичаЈа и празноверица. Чини ми се, као да народ овај још од времена свога нреселења у ове земље ништа нанустио није, све Ј*е као наЈ'драгоцјениЈ 'и аманет одржао у пркос свију беда и невоља, коЈ*е јадан трпети мораде кроз толике векове. То је велим све верно очувао, само му се не даде, да очува свој прађедовски језик, овај му је веома накарађен и осакаћен тако, да ни сам незна, коЈ 'имјезиком говори. У језику им обично окурира постпозиција „та" а тако исто и предлог „на." На нитање: Куда идеш ? одговара Пироћанин: Идем на мог брата, на манастир, на лозје (виноград) и т. д. Дан изговарају дбн, сад сд, иште говоре сака и друге многе речи, на коЈ*е сам се и Ј *а иривикавати морао, само тек да се разумемо. Језик им Ј - е управо смеса разнихЈ'езика: ту је цинцарског, грчког, турског, бугарског, старославенског (највише) и сриског Ј - езика. Но шта знамо, кад Ј *е тако, ваљда ће се скорим на боље окренути. Неће бити згорег, ако вам овом ириликом наведем одговор једног сеоског свештеника на питање: Којим језиком говориш и пишеш оче ? „На то ти питање незнам одговорити господине! Овако као што сад говорим, то ми Ј 'е Ј 'език, и овим говорисмо за време турска господарства, а каквим ћемо говорити од данас, то незнам. Но ношто сам данас у Србији, а иод владом срнска госнодара, мислим да говорим српски." Ето вам у кратко сведочба о поЈ *му свога језика у овим крајевима. Укратко ћу вам назначити узрок и начин ироиасти српског Ј *езика у Пироту и околини. До пре двадесет година говорило се у Пироту и околини чистим Ј *езиком сриским, па и у школама нредаваху се сви го-