Школски лист

заводе лаковерне читаоце. Смеле, много пута ннчим неосиоване тврдње износе се као вечне истине, те већ дрскошћу слога обмањују таки писци неуке људе, који немају никакво мерило за пресуђивање њихових разлагања. Против тих Фраза, које су већ пренлавиле књижевпост, те као свака лака роба брзо купце налазе, ваља да оружамо учитељство. И због тог је пужно, да се проведе исто кроз озбиљну школу иауке, да изоштри своје суђење на логици, како би се Фразе под оштром сечицом зрелога разума распале у њихово ириродно ништавило. Питање, хо!мс ли течај у учитељској школи трајати три или четири године, постаје узгредиа ствар нрема снижавању наставне цељи и начина, којим се исто са највишег места мотивује. Начин тај иеће иодићи углед учитељства и мора немило да дпра сваког учитеља, који мрве одушевлења има за свој узвишени иозив. Више захвалпости морамо да одамо г. министру, што је подиео скупштини закон о устаиовлењу друге учитељске школе у Нишу. Али и ту не можемо да одобримо нарочито оделење за мање спремне учепике. Из тог оделења излазила би пека врста учитеља „пнжега реда," која би већ после неколико година, чим се накупи број спремних учитеља, била на терету себи и школи. У таким оделенлгма снремали су се бивши граничарски учитељи, па су тако и дочекали, да их под седу главу потежу на течајеве и исиите и да норед свега тога остају до гроба парије учитељства. Због тога претностављамо привремено попуњавање учитељских места месним свећенством, богословима и др. као што је сада уобичајено, јер ће та места бити отворена за стручњаке, који ће доћи и неће се ничим задржавати коло школског нанредка. М. П. МАТИ Е ШКОЛ 1 (Говор Милоша Нешковића, учитеља немачке комуналне школе у Белој-Цркви.)*) Многоштоваии слушаоди ! „Тамо венци, тамо слава, где наш српски пастир Сава; иојте му Срби песму и утројте" ! — Такав се урнебес чује данас на све стране, где зриска душа дише, где срнско срце куца; тако кличе народ српски данас ономе, који је блесак краљевске круне и раскошност краљевске палате презрео и у тишину пустиње повукао се, да овде цео живот свој иросвети народа сриског иосвети ; тако слави и уздиже народ српски данас оног, који је једино на том радио, да мили народ евој из умног мрака, из ропства незнања изведе и буктињу просвете

*) Овај говор држао је г. М. Н. о светосавској „Беседи", коју је приредша белодркванска српска певачка дружина.