Школски лист

— 99 —

м у запали! Св. Сава неуморно се трудио, да народу своме нравац даде, којим ће некад са културном струјом сигурно корачати моћи, а тим је себи вечиту успомену у срцу милог му народа подигао, те с тога и слави га народ сриски као првог просветиоца свога, предавши му у закриље своју највећу светишу, завод, који је пре свега позван, да просвету у народу шири, а то је: школа. Као браниоца и патрона школе славимо ми дакле данас св. Саву, јер смо до убеђења дошли, да је школа оно земљиште, на ком се срећа и благостање оснива не само појеДиних народа, него и целог људства у онште. Школа је она чињеница, која је кадра духу човековом у недоглед нолета дати ; школа је она чињеница, која човека човеком прави ; школа је она чињеница, која душу и срце човеково облагорођава; школа је извор, из ког умни капитал црпимо, који нам никаква сила на свету одузети не може; школа је огњиште, које нам жар сваком племенитом подузећу даје. С тога држим, да ми велештоваии слушаоци неће замерити, ако овом приликом о том тако велеважном заводу: о школи и њеним Факторима укратко коју речем. Та ми и онако слабо прилике тражимо,' да у ту комплицирану машинерију школску и у њен унутарњи рад мало озбилшо завиримо! Бацимо поглед наш само на силну и изображену Немачку! Нико не може онорећи, да Немачка са културног гледишта у целој Еврони данас напрвом месту стоји. Пак ко јој прокрчи нута до те висине? Ео други, до: школа! Пре неколико година дрмаше Француска целом Европом, но година 1870. све то тумбе окрену, јер уједињена и изображена Немачка одржа сјајну нобеду над суеедом својим. Па гле чуда Хисторици, који ту по Немачку енохалну годину са златни слови у немачку историју прибележише, не прииисују ту победу смртоносним тоновима и бајонетима, но школи са њеним невипим и безазленим „А, Б " На такве нојаве, које нам о важности школе живу слику нред очи износе, паилазимо у јавном животу сваким кораком, а то нам новода даје, да школу срцем и душом обрглимо, и да децу нашу, ту једину уздапицу нашу марљиво у школу шаљемо, како би временом ваљани грађани и људи челичног карактера постали. Но школа сама без икакве номоћи није у стању тај велики и комплицирани културни задатак да реши. Славни и неустрашими поборник на пољу школском, оснивач и отац наше модерне школе и највећи човекољубац Песталоци вели: „Бег игзргип^Нсће шк1 лтаћге Вос1еп с1ег Ег2Гећип§ 181 Лаз ЕИегпћаив, <Не Л^оћпз^иће, сНе ЕатШе. ЈеДег 8ећи1ип^егпсћ!, <1ег п1сћ! аи! е!пет 8о1сћеп §и1 ;еп Вос1еп гић1, 1аи§1 1иг с1аз Сгапге с1ег тепзсШсћеп ВИсТип^ §аг шсћвз." Право је земљиште образовања дакле родитељска кућа, главне су чињенице родитељи: мати и отац. Мати у првом реду, јер она при васпитању деце своје заузима прво место. Васпитаоца не квалиФикују разум и високе науке, него срце, а где се може за дете већма одано срце наћи, него код матере. Мати дакле полаже темељ у млађано срце детиње за будућу његову образованост, за будућу његову срећу, за будући живот његов. Мати је онај стуб, уз који се душа и срце детиње као бршљан горе узвија.