Школски лист

143

НЕКРОЛОГ.

У Сечују преселио се у вечност 18. априла на светлу суботу о. г. Јован БољариИ нримерни свештеник србски и многогодишњи нарох тамошњи. Покојник је снршио србску учитељску школу 1825. године са отличним успехом и преиоручен је од тадашљег нроФесорског збора за учитељство као „ргаез!:ап1Ј8811т18." Јавно службовање своје заночео је као народни \читељ и као такав служио је више година најревностније, затим стунивнш у свештенички чин однрављао је парохијалне дужности у различитим местима будимског нротопрезвитерата, као у Калазу, Острогону, а последњих 20 година био је парохом у Сечују. Своје свештеничке дужности однрављао је с највећом вољом и отданошћу тако да је у сваком ногледу за образад ваљаног свештеника служити могао. У млађе своје добао нисао је разноврстне поучие члаике у Србски народни лист и у друге наше часонисе. Проживио је са својом сунругом у срећном браку 52 године и одхранио је и изучио па службу цркве и народа свог четири сина, од којих тројица служе као свештеници у будимској дијецези а један као учитељ у Србији. Као што је скромни живот овог- редког свештеника украшен био врлинама хришћанским, тако му је и промисао Божији даровао редку срећу, да је до дубоке старости евоје у здрављу, миру и задовољству иоштован од евојих парохијана проживио и од синова и многобројне унучади своје обилне радости доживео. Рецимо па гробу овог честитог свештеника и учитеља: Бог ти дао славу небеску! Немила смрт покоси 1. Маја у Сомбору младог једног Србина Вогдана СлавковиИа прве године правпика на свеучилишту пештанском. Покојник је родом из Сомбора, био је од детињства отличан ђак, свршио је лане овде осми гимназијски разред и положио испит зрелости са отличним успехом па у сљед тога избран буде за Текелијиног нитомца и отиде јесенас у Пешту да права учи. Велкко папрезање у учењу разноврстних нредмета у гимназији на туђим језицима шкодило му је здрављу и он разболевши се иролетос дође овамо својим родитељима, који у њему благонадежног јединца изгубише. Срби, што се у овдашњој државној гимназији уче, одпратили су га уз многобројни народ до гроба и на крст му ставили деп венац са златним наднисом. — 5. Маја преставио се прииравник II. разреда Ј ован Сивчев у 19. години живота. Покојник је био један од највреднијих ученика учите.љске школе у Сомбору. Још крајем првога семестра отишао је ради лечења својој кући у В.-Кикинду, где је сиромах и нремипуо. ЈГака му црпа земља!

о „Веседи", коју приредише ученици и ученице срп. учит. школе 1. маја ове године

За улазнице нримљено . . . Од нринравника и прпправница Добровољпи прилози . . . .

144 ф . 40 нов, 40 „ 70 „ 48 „ 60 „

Кад се одбије трошак од

Свега . . . 233 ф. 70 нов. 40 , 60 »

Остаје чиста прихода

193 ф 10 нов.