Школски лист

— 153 —

ииснлм иисмоио.м „ јј " даје да учеилци читају. Овде треба свакн учеиик само по једну реч да чнта. Прн читању строго учитељ има изискивати, да се гласови считавају заједно, а не растављено, и увек на уму имати да је ово основ даљем читању. И сад кад се учитељ боље увери, да ученици све шт ј је нод руконисним нисменом „р" читати анају, даје да се неке речи, које се могу нисати, и у којима се налази нисме „р", нрво уз његово тактовање, а иосле за тихо вежбање иишу. Ево ове се речи под рукописним нисменом „р" писати могу: рад, руга, друш, где се такође нодсећају ученици на нисање измеђ главне и доње помоКне линије. Ово би био пачин за познавање рукописних писмена. А сад долази начип иознавања штампаних писмена. Овај начин може се спојити са начином познавања рукописних писмена, те чим се ученицима напише писме, и чим се они пауче нисати одмах се и па штици покаже штамнано дотично писме ; те се тако и ово нанише. Но ја ћу изложити овај начин нознавања штампаних писмена за себе. Учење малог штампаног писмена т р и предузима се овако: 1. Учитељ иапише на табли мало рукописно писме т р. и 2. Поред тог рукописног писуена, учитељ нацрта штампапо писме и пита: каква је разлика измеђ овог штамнапог и овог рукописног писмена „р." Овде код штамианог писмена види се да нема косог танког и оздо смотаног потеза, и да су главни потезови код писмена „р" усправљен дебео и деспо нолуколо. Затим учитељ поред тог рукописног, и нацртаног штампаног стави из нисмарице штампано писме „р" такође са сравњивањем; а иотом то исто нисме сад нрви пут иоказује на „штици." Како се на штици налазе два нисмена „р, и једно црно, а друго црвено, то ће овом приликом учитељ показати црпо писме „р," јер је овде говор о писмену „р" као сугласу, а не као самогласу. Овде би још приметити имао, да штица треба на таком месту у школи да стоји, како би увек пред очима дечијим била а не нод вешаљком, где се хаљиие вешају, које заклањају штицу и онда кад иста треба. 3. Учитељ на писмарици састави свих пет самогласа са нисменом „р и као сугласом остраг овако: ар, ер, ир, ор, ур и даје да то исто ученици исчитавају. Овде одма учитељ има искати од својих ученика, да читају оба гласа заједпо, а никако не сме допустити да читају гласове растављено. За тим се ти исти гласови имају читати и на штици по учитељевом показивању. Овде се од учитеља захтева да зна брзо наћи, где је које писме на штици, и да је вешт у показивању. Да неби нри показивању учитељ заклањао ученицима, то нека у помоћ при иоказивању узме ирут, којим показивати може и ученицима сматрање олакшати. Све ове слогове може учитељ учиницима и за писање дати. 4. Учитељ састави и опет на писмарици слогове, али сад да дође „ р " напред, а самогласи остраг дакле овако: ра, ре, ри, ро, ру, и даје да •ге слогове ученици считавају на писмарици, где се такође иште, да се чита слог по слог заједно, а не растављено. Како се то исто и у буквару налази, то се има буквар отворити, и под штамианим „р и дати да ученици читају. И ови се слогови ученицима дају за писање. 5- Учитељ на нисмарици састави речи из оних писмена, која су