Школски лист

174

ученог друштва, са жељом, да спомен и дела словенских просветитеља све више покрећу и снаже код јужних Славена свест о духовној заједници и братском народеом зближењу. Сличан ноздрав добило је учено друштво по телеграву истога дана и од школског старешинства („Настојатељства") из Варне, а исти такав иоздрав послат је и на Цетиње. (Н. В.) (Четврта читаопица у Црној Гори) основана је у Никшићу и то поглавито заузимањем тамошњих учитеља. (Педагошка књџжевџост на страни .) Изашло је дело : „Оег к1еше КеНе^-АгћеИег. Уоп Н. ^1§е4. Еиггсћ, Оге11 РиззН&С." Добро уиутство за правлење реље®а од једиог искусног школника. — Изашло је на с 47. Ш. л. навешћено дело: „Аг1зеј1"8зсћп1е ипс! Уо1к88сћи1е" од 0. Саломона. Исто је превод са шведског, а стаје Г2 марке. Међу осталим налазе се у истој више извештаја о слејд-школама и ценовник потребног оруђа. Врло добро наочигледно средство за Физикалну геогра®ију издала је „Франклинова задруга" у Будапешти под насловом: „ЗсћпеМег керез аИазга. А ^егтезгеии^отапуј ^оМгајг кег1 аИавга." Исти обухвата 15 великих таблица, које су врло лепо израђене. Може се преиоручити за старије разреде нар. школа. Цена је ®р. 1.50. (Доктор философије није могао да иоложи учитељски исаит .) У Берлину се на тамошњој препарандији пријавио један доктор ФИлосоФије, да полаже учитељски испит, али је морао да одстуни већ иосле иисменог испита. (Становништво немачког царства ) износи по најновијем попису 45,194.000, отуд у краљевини Пруској 27,251.000. (Становништво Аустрије ) износи по најновијем попису 22,130.684. Од појединих земаља броји Крањска 481.176, Трст са околином 144.437, Истра 295.854, Далмација 474.489, Чешка 5,557.134, Моравока 2,151.619, Шлезка 565.772, Галиција 5,953.170, Буковина 569.599. Кад се томе додаду још и становници Угарске (в. Ш. л. с. 126), онда броја становништво целе аустро-угарске монархије 37,739.407. (Становништво у Бечу .) Беч је раздељен на 10 срезова, у којима у 12.013 кЈ^ћа живе 705.502 становника (332.246 м. и 373.156 ж.) Од тих су 116.038 м. и 133.315 ж. завичајни принадници Беча, а осталима је завичај или у другим круновинама или изван монархије (таких је 27.311). Православних Хришћана има у Бечу 1385, а Јевреја 72.543; без верозакона су 1239. По занимању су 596 м. и 979 ж. духовног сталежа; активних чановника у јавној служби је 6004 ; наставом се баве 3024 м. и 2790 ж.; глумаца, музиканата и т. д. има 1393 м. и 739 ж.; адвоката и нотара има 766; званичних послужитеља 2762 ; не зна се од чега живе 1009 м. и 1800 ж.; у приватним кућама су слуге 16.749 м. и 75.238 ж. Њих 516 слепи су на оба ока, 569 су глувонеми, 419 суманути, а 760 су глупаци. Што се Јевреја тиче, то је интересантно приметити, да их је г. 1869. било само 20.000 у Бечу, а сад их је више него у целој Француској заједно са колонијама. (Врак и осмогодишње шолаЖење школе са аптроиолошког гледишта.) У другој половини наше монархије води се већ од дужег времена жестока борба око нитања да ли да основна настава траје 8 или 6 година. Како често смешно расиравл>ају о том и иначе учепи људи, внди се из преда-