Школски лист

језик истерује. Знају учитељи добро, да у том не лежи напредак школе и многи осећају то с болом, али гата им остаје да чине, него да стеку благоволење бар оне власти, с којом још највише у додир долазе. Тако одлазе гомилама вероисповедних учитеља, и они који нису обвезани, на течајеве за маџарски језик, што се држе у маџарским преиарандијама и тако је у нас већ малаксала автономна свест, да у том не налази нико што зазорно. Је ли чудо што у таким околностима комуналне школе на штету вероисповедних у српском народу све више земљишта освајају. У троједној краљевипи, где станује највећи део овостраног српства, вероисноведне су школе сасвим угушене. Тамо се уче наша деца накарадном језику из књига, које су састављане у римпапинском духу. Учитељи и учитељпце тамошњој нашој деци су често иноверци, који се не устручавају, да поругама обасииају наше светиње. Многобројне школе у бившој угарској крајгши истргнуте су испод окриља наше веронсповести и развијају се у иравцу, који није на благо нашег народа. Једино у старој Угарској сачували смо још знатан број наших школа, али и то поглавнто с тога, што и друге народности чврсто стоје уз начело вероисиоведне школе Није тешко увидети, шта ће бити, ако тако даље устраје не само од наше школе него и од наше цркве. У црквама неће скоро бити кога да поје и да се облачи, безверство и индиФерентизам отимаће све више маха и уздрмаће се чврсти стубови, што их за очување народности насљедисмо од наших иредака. Школа наша је болна преболна и захтева што скорије и што сн жнији лек. Због тог са иуно надања изгледају српски родољуби на саборски састанак, који већ нипошто неће моћи да обиђе школу, него који ће морати даје иостави ирвим иредметом своје бриге и старања. Свако одлагање у том било би од жалосних посљедица. Сабор ваља у првој линији да се постара, да се школе, које су против сваког права одузете из круга наше управе, истој поврате. Општинама, које немају толико материјалних сретстава, да школу издржавају, треба руку помоћи пружити, можда оснивањем епархијских Фондова на ту цељ, којима би свима у помоћ притицао народни фонд. Неуређеио стање учитељства захтева брзу помоћ. Већина учптељских плата пе стоји у никаквом размеру са висином по>-