Школски лист

— 194 —

вољи родитеља, млађи старијима, ученици учитељима, шегрти заиатлијама и трговцима, чланови општипе општинској ил другој власти ? Шта би то било кад би се само један дан, ил за једап чае пустило свакоме на вољу да ради шта ко хоће, шта му се заћејфи? Видим да се грозпте и саме номисли на таково што, на чуда што би се починила у тај иар. И као што без послушности неби могло бпти никаква реда, тако без ње неби могло битп икаква напредка. Јер ко би учио а ко бп слушао ? Ко би наређивао, а ко би изврпшвао наредбе, кад би сваки хтео да чини по својој вољи? Сваки би хтео заповедатп, а пнко слушати! — И не да неби бнло икаква папретка без иослушности, него би шта више настао велики иазадак — у свему. Преставимо само себи нашу децу, кад би их пустилн, да одрасту самовољно ; кад нх од колевке небп учили ниваквој послушности и покорностп, него би их оставилн њиховом жпвотињском нагону, њиховим ћудима, — шта би било од оте деце ? Мислим да је готово пзлишан и одговор па то. То би бпла пуста, необуздана самовољна створења, која би бпла готова на свашта пре него ли на оно, рада шта нас је на овај свет створио Бог, то би били измети љуцки, то би био бич напредног човештва! Та зар немамо на жалост међу нама доста прпмера лошег васпита дечијег? Зар немамо, н то сваким даном готово све више и впше примера, како родитељи у васниту дечпјем постају све попустљивији, п како дочекпвају од деце своје за ото — мислите благодарности ? — 0, не, пего неблагодарпостп, чуда и покора, срама и бруке! Редак је прпмер да су деца код меких и иопустљивих родител>а, којп им пуштају из малена још да чине шта хоће, који гледају мане и слабости, неумесне шале и забаве дечије кроз прсте - да су од оте деце изашли примерни људи, ваљани грађани. Не ! Напротпв, код таких мекпх, иоиустљивих родитеља, код таких мекушаца и мама буду већнном деца разуздана, опака, неблагодарна, досадпа не само роднтељима, него и целој околини, која додијају, што но реч : и Богу и људма Али многи родитељи и старији наши мисле да чине неко добро деци својој и млађима својима тиме, ако им повлађивају у детинству, ако им пуштају свашта на вољу, ако их мазе. Врло често чућемо ми наше очеве а наиме матере, како заклањају децу своју ако их једпо ил друго кара због неиослушностп, абог каква пеупутпа дела, нли говора. Видимо шта више често,