Школски лист

— 198 —

је најлепше и најпопуларпије, држи да би и па папредак школски већ.ма нослужио начин предавања немачких учитеља. Ио овоме методу предавала би се историја у кондентричним течајевима т. ј. прелазили би се сви исторични векови у једном разреду. Овакав метод нредавали су Берлет и Итнис за три виша разреда "основне школе а у трл концентрична течаја. Немачки педагози одлучно осуђују старији начин предаваља, ио коме се исторични векови по разредима одељено предају, и то из ових разлога: што прво деца забораве оно, што су пре учила, а друго деца добивају неправилне и неједнаке нојмове из историје, јер се исторично градиво неможе у млађем разреду у том обиму расиоредити као у старијем. По овоме довде реченом држим да би наведени метод био најрационалнији. Осим ових главних потезова методике из историје држим да би школи и образовању пародном и то у прилог ишло, кад би се из историје, која је заиста велики услов ради иостизавања м'оралног суда, карактера и политичног образовања —- избацило све оно што је гнусно и грозно, а за млађане године дечије ненриличчо. Мислим да се историја треба да предаје аналитичним начином — то јеет од новијих старије догађаје пошто се већ скоро сви предмети у основној школи предају тим начпном. Но зато што се оваким методом непредаје код нас, немогу се кривити учитељи, но оии који су први иозвапи да напишу школске књиге п наставни план удесе. Говор му буде пропраћен са : „Живио." Маршић слаже се у начелу са нредговорпиком и предлаже, да се као важнији предмет на идућем учитељском збору узме у расправу. Д, Стакић критикује рад предавачу историје, што није испитивао децу из појединих оцека пре него што је допустпо да му приповеде, иначе му нохваљује рад. Предавач у обрану своју одговара критичару: да се зато није толико забављао исиитивањем, што је видео да деца одма лекцију брзо схваћаше; а са Маршићем се иотпуно слаже, да се као важнији нредмет на идућем учитељском збору узме у расправу. Пошто је критика исцрнљена ставља иредседник питање, да ли се прима нредлог г. Маршића. Скупштина једногласно усвоји горњи предлог а нредавање оцењује као добро. Иозван М. Нешић да искаже евоје назоре гледе свог иредавања вели: да је односно метода нредавао но Др. Мочнику, начела и цељ иредавања не спомиње. Мл. ТриФуновић примећује, да предавач није нредавао о иолиедрима као што је одређено. М. Пејић замера. што је предавач више лекција предавао, т^ деца нису могла толико наименовања да схвате. .Тос. Бугарски и Ј. Марић критикују називе: точка место тачка, линија место нотез, лик место слика, истомернице место равнотекуће, овезана место одвесна, и многа друга, а уједно се чуде да се иредавач није спремио за предавање. У обрану свога предавања одговара нредавач, да он до данас не цознаје срп. геометрије (!! У.) и да је горње називе превађаа са немач-