Школски лист

— 197 —

цотомцима жпвота да даде и опа да пе спажи своје те.то! То је мишлење иосвз неосновано и женскиње се никако не може од гимнастички вежба искључити, премда гимнастичке вежбе за мушкарце не морају нити могу бити исте и за девојчице. Учнтељева је ствар, хоће ли умети својим ђацима да осладп гимнастику а сада, иошто- смо о гимнастици у опште своју рекли, да видимо најире колико се она као васпитно сретство преиоручује са лекарске стране. (Продужиће се.)

КОЛИКО ВРЕДН ЈЕДАН САТ? (За читанк}'.) Да ли си размишл>ао кадгод, дете моје, колико вреди сат времена? Ти слушаш кад сат на торњу избија и велиш : Добро је! Ето опет мину један сат прошлости и н'е мислиш даље о том. Ипак, шта се све извршило у свету за тих шесдесот минута, које ои ти моЈкда провео у нераду! Колико корисног знања стекао би ти, да си посветио то време озбиљном учењу, да си пажњом пратио речи твог учител.а! Колико сам младих људи видео, који су се кајали, што су у школи проиустили златне часове! Кроз тај сат, што је протекао, многи су људи радили и натили се, једни под врелим суицем на њиви, други иогнути у суморним градским радионицама; једни одани трудном изучавању, да очима великога света сијне светлост истине, други заузети тегобним исиитивањем, да иронађу што корисно. Нека су благослонени сати, који су нам донели писменицу, комнас, штампу, парпу машину, брзојав и све проналаске, који доприносе друнггвеном напредовању и братству.народа! Кадгод чујеш сат да избија, питај се: Јесам ли добро уиотребио сваки тренутак'? (Р.)

ИЗВШШ 0 РАДУ ОКРУЖ. ПШКШКОГ УЧИТШКОГ збора, који је држан у Чуругу 18 / 2 5- Маја 1231- Г °Д(Свршетак.) Ношто је овај говор са одобрењем иропраћен конзеквентно томе позива првог предавача А. Чешљара, да изрече своје назоре, којих се придржавао иредавајући граматпку. А. Чешљар изјаил,ује да се држао методике М. Нешковића. Ј. Марић примећује, да нема живих ствари, као што иредавач учи. II. Коњовнћ замера предавачу што се служио при предавању зеленом јабуком. Вели, да деца ионајвише чине оно, што од учитеља виде. Иначе му похваљује начнн, којим се служио при предавању. Бр. Јанковић млађи говорећи о Формално -моралној цели новеснице у нар. школи држи да би се увек требао ударити још нагласак на моралну страну овога предмета, пошто је ова главне и трајне ирироде. Па како пагс отачаствена повесница неможз овчј цељм пружити толико довољног градива за ово постизавање, пошто су ретке отачаственице иисане објективним начином, те се нотоме из ње предаје само оно, што