Школски лист

— 196 —

ее: гимнастика је излишна, јер деца обављају неке телесне радље на дому и без команде, а тиме се довољно донринаша снажењу тела. Да је свака телесна радрва од благодетиог унлива но развој дечијег тела, о томе нема сумње, али је само велико питање: да ли је радња начином и мером својом одговарала узрасту детињем, да ли је била примерена снази радниковој ? Неиознавање човочијег организма учипило је у много прилика велико зло у тобожњој доброј намери; та ено у неким еиглеским Фабрикама иостају годишње но неколико стотина деце — жртвом рада. — Па све и ако ћемо допустити да си деца својевољпим радњама крепе и снаже тело, то ће тек сваки нризнати, да имаде деце, у којих није воље за сигру и да деца богатијих родитеља у већим и мањим варошима, не крећу ни толико своје тело, колико би најнужније било. Дечије сиграње, тај прави и најчистији извор дечије радоети, од великог је замашаја по телесно васпитање. У сигри је дете сретно и задовољпо ; ту је права и нриродна гимнастика. Румени обрашчићи, весело лице и сви остали знаци иотиунога телеснога здравља, плод су сигре дечпје. Пак да ли са гимнастиком престаје сигра ? Не, она је и овде задржана и у колико је гнмнастика ближа сигри, у толико ће опа снажнијим сретством постати за иостигнуће истакнуте цељи. Деца у снгри имају некаквог свога коловођу, који са дружиницом равна, овога би код гимнастике заменуо — учитељ. Гимнастика би се од сигре дечије битно разликовала само у Форми, суштина је иста. Веле иеки да је гимнастика опасна. Ја би рекао да то не стоји ; она неможе бити опасна, само кад се као што горе рекох, у обзир узме узраст дечији пак и стеиен њиховог телесног развитка. Као што сви ученици једног те истог разреда нису уједно сви најбољи математичари или цртачи, тако не могу сви бити ни особити гимнастичарн. Код гимнастике се иште онрезности, нарочито код неких тежих вежба. А ко је ненажљив и неоирезан, томе и само писање може бити опасно. Гимнастика је весма корисна вештина. Добар гимнастичар избећиће у много случајева и пајвеће опасности; његов је ход сигуран, тело право, гинко и витко, он вам је жива слика брата Црногорца. Рећи ће ко: та Црногорци нису учили гимнастике. Ниеу, али смо ми што се телесног развоја и јачине тиче веома. далеко од њих, а бацање камена с рамена, утркивање и др. народне игре и забаве у Црногораца и нису ништа друго него гимнастика. Да нису они тако телесно развијени, јуначни и окретни зар би се спомињали „девет крвавих дана!" Баш зато,. што су добри гимнастичари, зато побеђују. Да се обратимо и на женску половину, пак да се запитамо ; јели и њима нужно гимнастичко вежбање? Неки веле, да би се са гимиастиком повредила њежна страна наших женскиња. Али кад у обзир узмемо, да наше девојчице ио 6 и више сати дневно седе на школским клупама, где их знањем хоћемо да накљукамо, кад се даље обазремо на женски род, што тамо но периво.ју и другим шеталиштима шета, оиазићемо у већине бледо лице и све знаке телесне слабоће а ретко ћемо наћи међу њима тип „барјактара Бојане" и „делије девојке." Пак шта тек буде од наших бледоликих лепотица по удаји? Је ли родила двоје, троје деце, —■ она је баба. „И како ће слаба жена да роди јупака" ? Она дакле, која ће