Школски лист

— 214 —

ГИШШТШ У оснозниш школш. Српски од Гнге Војновића учитеља. (Наставак.) Године 1839. умре у Штокхолму про®. Линг, који беше оснивач тако зване шведске гимнастике залечење. Под овим именом мисли се телесно кретање као лек рија, помоћу ко^е се даде повратити изгубљено здравље. Дејетво ове лекарије и успех опажен на болесницима, познавали су још стари народи Грди и Римљани, али је Линг-ова заслуга у толико већа, што је он телесно кретање за болесиике сиетематски удесио, те известан начин и меру кретања тачно и рачунски одредио а при одређивању свега овога, држао се строго физиолошки правила и начела. Па и аво су против Линговог сиетема за „лечење помоћу гимнастике" устали и најинтелигентнији лекари, још није строга нозитивиост, истина и језгра његове идеје оборена, премда му се с нравом једино то нребадити може: што је Линг нрогласио гимнастику као универзалио сретство и лек против звију болести. А колико је истине у његовој идеји, сведоче многи заводи основани по иримеру и начелу његовог средишњег завода, пак и та околиост, да лекари и дан дани многоме болестнику нрепоручују телесно кретање. Телесно кретање је снажно сретство за одржање здравља а особито онда, кад се врши ио извесним нравилима. Сретна ли је мисао са којом дође и гимнастика у учевне основе наши основни народни школа! Дете је већ са навршеном шестом годиницом, постало способним за полазак школе. Од то доба пробавља оно ио четири и више сахата дневно у школи ; овде му се чула а иосретством ових и разум и мишљење латише особита носла у строго одмереном времену, док је исто детенце пре неки дан сву своју забаву имало у кеселој игри, која не беше нити одмерена на сахат, нити удешавана но каквим иравилима. Од каквог је замашаја овака нагла промена, лако је појмити, пак онда не ваља ни то заборавити, да се против природе не може војевати и да она својим пркожџијама не остаје дужна ! Даље, у гдекојим школама сабијено је по стотинак и више деце; ту је у изобиљу познате школске прашине, помешане са угљеном киселином и разним другим смрдљивим газовима. У овако нездравим одајама могла би само изванредно снажна плућа издрзкати а да се не укажу жалосне посљедице; и смрт. која покоси многе младе учитеље, биће да је тим проузрочена или бар ускорена. Па ако се развијенији организам у учитеља није могао одржати, већ је подлегао горњим незгодама, шта ће онда бити са њежном дечицом'? Онако и бива да су разне болести код наших нових ђака најчешће, те још да их мати природа не мами на двориште, кретању и сигри, — зло би и наопако било. Имадемо два пута, којима би дечије здравље очувати могли. .Један је • да деда касније, ио навршеној 7. и 8. години у школу пођу, али ову и доцније оставе; други је: да деца и раније школу полазити ночиу, али да се не оптерете на једаред, већ иостеиено да се дође од једног до четири сахата диевне радње у школи ; да се постарамо аа здраве школске одаје, а ове да не пренатрпавамо децом. Ту би били услови за складан развитак и тела и душе.