Школски лист

— 237 —

Тако не стојк, да еваког предмета мора да је много (с. 1.) нити је обичај, да се што бележи усмено (с. 1.) Ни иравило на.с. 20.: ^Ваља ли нам од броја каквог одузимати два броја, сасвим је свеједпо: резултат је исти, ма их у ком реду одузимали" пе одликује се узорним слогом. Код бројева је ваљало иавести и милијарду, а уз римске циФре требало би да су нашли место и наши црквени знаци за бројеве, као што то чине и Руси у својим аритметикама. Неке нам ствари нису доста елементарне, као н. пр. правило на с. 12. „Ваља ли суми додати какав број, додаћеш га само једном суманду" и тако код свију операција. То увлачење алгебрајичних појмова није овде на месту. Кад се нита колико је 56 и 30, онда по ономе што учи г. нроФ. А. М. Матић у својој аритметици (а тако треба и да остане у елементима) није ученику број 56 никаква сума, него један суманд. Лакше с.е ностиже иста цељ на том стенену т. з. растварањем бројева. На с. 28. пије у петиту нужно оно „али", јер ставља у нротивност 10 јединица и 1 десетицу, а баш би требало истаћи истоветност бројева, што се додају. Најпосле да приметимо, да не одобравамо, што су као главни називи за рачунске операције стављени латкнски изрази. Потписани пије ништа мање пего пуриста, али мисли да су називи: сабирање и т. д. стекли у српском језику бар исто толико грађанског нрава као и опи страпи. Али све те и још друге ситније замерке, које би могли да истакнемо, не побијају вредност делу, о ком је реч. Оно ће с успехом моћи да се употреби осим у гимназији још и у вишим девојачким школама, којих цео рачунски програм обухвата, а тако ће исто добро послужити и у препараидијама, где су ученици морали досада да уче аритметику без књиге. У делу нроФ. А. М Матића налази се обилно примера, за које ће моћи ученици и код куће да се спремају, те мислим, да се не варам, кад кажем, да ће појава истог имати за пријатну иосљедицу оживлење аритметичке наставе у нашим школама. Да ли су сви примери као што треба, о том ће моћи да суди истом иракса; по летимичном прегледу рекли би, да им неће бити много мана. Папир, на ком је дело штампано, истипа је лош, али штампа је крупна, а многобројни рачунски знаци и диснозиција бројева израђени су са толиким техничким савршенством, да дело и са те стране заслужује сваку препоруку. Само је цена за прилике наших ученика сувише велика и жалили би да та околност усмета прођи дела, које је тако корисно и тако нужно. По нашем мнењу требало га је разделити у две свеске, и ако можда накладна књижара може накнадно да прими тај иредлог, онда би то доста доиринело, да се дело што више распростре. М. Петрови!. Р А 3 Н 0. (Црна Гора.') Прошле године установило је Њ. В. кпез црногорски у Никшићу једну иољско иривредну постају, којој је задатак, да се бави око културе стоке и производства млечне нривреде и свију нродуката, који од млека ностају. Иста ностаја изложила је ове године своје производе на међународној пољоделској изложби у Белгији и одабраии суд те