Школски лист

-- 250 —

За изпеститеља тога пптања пријапио се је г. Мија Јакопипа учитељ у Ловасу. Разлозкив укратко важност језикословне обуке, слаже се у главиом са градивом и расиоредом исте и предлаже мали исправак у смислу својих резолуција. Жели да се у II. разреду узме: Појам речени^е у опће. Проста реченида. Подмет и иоговор. Практично нознавање јестних, нијечних и упитних изрека. Појам глагола и мењање истог у три главна времена. Појам именице и придева. Властита имена. Род. Број. Познавање и нрактична употреба точке, упитника и ускличника. За III. разред: Оиетовање просте изреке. Постанак раширене изреке. Преглас сугласа. Појам трајнога и довршнога глагола. Појам ирелазних и непрелазних глагола. Начин заиоведни, ноказниии жељни. Спрега и пораба глагола у садањем, прошло трајном, прошло довршеном, прошлом и будућем времену. Имена властита, оића, скупна и појмовна. Број и род именица. Питања за падеже. Све три склонитбе за самоставнике. Особна, иоказна и иоседовна заимена са мењањем. Придавници известни и неизвестни. Стунњевање придавника. Везници и усклици, а напокон хоће, да се науковна основна према таковој словници преради. После поменутога известитеља пријави се гђца СоФија Гајиће: а учитељица у Шиду. Очитује, да се не слаже са известитељем а још мање са словницом. Жели да се узму најнре имена, па онда глаголи. ДеФинира ускличну реченицу и доказује, да је штампани иојам о таковој у читанци сасвим погрешан. Разлаже и тврди, да је много практичније казати : самоглас је онај глас који се да отегнути, а не који је „чист", јер је сваки глас чист. Навађа све провинцијализме и жели, да се исти општим називима замену. Хоће да су сва граматичка питања одређена а не као што их има сакато-неодређених, а најпосле жели да се ћирилици и у словници сатисФакција даде. (Живила!) После г. Гајићеве пријави се за реч учитељ из Шаренграда г. Јосии Мразек. Он се у опште не слаже са известитељем, а замера г. Гајићевој, што је сваку маленкост строго осудила. Жели да се за властита, скупна и појмовна имена каже „опште иравило", а за поуке хоће да су краће и схватљивије. За сам материјал словнички тврди, да је огроман, а неиознатим речима неда у словници места. После г. Мразека добио је реч г. Штиглмајер учитељ у Нуштру, који тврди да је словница сходна, јер мисли да је ио искуству и дидактичком начелу састављена. Хоће да се почима са изреком, а не одобрава иравило о точки (тачка) како га је г. Гајићева саставила. Брани изразе: пекарити, кожарити, лончарити и т. д. које је г. Гајићева осудила и неумесним назвала и тврди да је боље рећи „дружица" него „другарица." Председник примећује, да је г. Гајићева имала потпуно право, што је глаголе : пекарити, кожарити и т. д. оеудила и тврди да Су то екзотични глаголи, којима не сме бити места у иучкој школи. Г. Илија Митровић равнајући учит. у Вуковару примећује, да се је прешло на специјалну дебату и нредлаже —да се не удаљујемо од генералне. Г. Мразек учит. у Шаренграду изјављује да се је такове држао и но оправданим обранама г. Гајићеве у смислу примедаба г Штиглмајера, била је раснрава о том нредмету за други дан одгођена,