Школски лист

ћ (Угорској има 8 православних манастира, а не сам манастир Савина (с. 44) У садањој Црној Гори нису сви становници Срби православне вере (с 49). Међу славонским рекама наводи се и Босут (с. 36), те се вели да утиче у Саву. Али Босут је управо некадањи римски канал (прокон), који код Жуиање излази из Саве, те до Винковаца иде, а ту се скоро у правом углу окреће опет Сави, коју достиже код села Босута.( В. Е^зсћгИ;. Г. 8сћ§. II- с. 263. примедбу про®. Симе Франгеса из Петриње). — Придодата маџарска мапа Угарске извађена је из Лангеовог школског атласа, који је познат као добар. Р I 3 Н 0. (Књижевност ,) Добисмо 1. број „Привреде", што ју издаје Коста Павловић у Еарловцима и 3. број „Српских илустрованих новина", што их издаје штампарија А. Пајевића у Н. Саду. Оба та листа нека су поново што тонлије иреноручена. —Изишла је девета свеска „Певаније Змај Јована Јовановића" у издању српске књижаре браће М. Поповића у Новом Саду- Иста књижара издала је као 15. свеску зборника позоришних дела шаљиву игру „Несуђени" од др. Милана Јовановића. То дело наградила је „Матица српска" из Фонда Накиног. Цена му је 40 н. (Друштво за религиозноморалну иросвету). У Петрограду саставил) се овог нролећа друштво под именом „Обшество религиозно нравственаго просвешчеиија в духје православној церкви." Задаћа овога друштва. је одржање и ширење добрих обичаја и хришћанског морала у породицама руским посредством поуке, разговора и обавешћавања у храмовима Божијим изван редовног богослужења и по кућама. Друштво је ово отворено 6. Маја о. г. Тога дана у седам часова у вече било је у казанској саборној цркви свечано бденије и молебствије, на ком је говорио узвишеног полета пуну и врло важну беседу знаменити протојереј Јосиф Васиљев, председник духовноучебног комитета код св. Синода. После ове црквене светковине држана је прва седница истога друштва у дворани престолничке обштине. Чланом овог веома користног друштва може бити сваки православни хришћанип и хришћанка, који годишње на цјели друштвене по пет рубаља или више прилаже. Овом врло користном друштву желимо напредка, и нодражавања у нашем народу, у коме на жалост хришћански морал сваки дан све већма опада на радост непријатеља и противника наших, који су то тако и удеСили, да нас лакше могу преваром у туђе јато одвести, али недајмосе. С' нама је Бог ! (Старе србске задужбине.) Један уважени пријатељ наш вративши се са пута из Србије нише нам ово: „ Ја сам пуне три недеље провео путујући по Србији, ишао сам већином пешице а обишао сам Манасију, 3?аваницу, Каленић, Љубостињу и Жичу. Какве сам ту сдаве величанства и побожности негдашљег срнства видео , то се неда пером описати, то треба човек сопственим очима да види, на да се увери. У нас нема у новије доба ниједне цркве, која би се ио лепоти, по величанству и начину свога изведења могла сравнити са тим задужбинама србских владалаца од нре 500—600 година. А да шта лежи тек у Студеници пак у високим Деча-