Школски лист

— ш Фери на Кантову науку о моралу и означио је категоричан императив истога за основ светског морала, који ће се у будуће учити у Француским школама. Већина је пристала уз њега, јер јој је бнло само до тог стало, да иошто ното апсолутно одцепи цркву од школе. Тако је религија- искључена из Француских народних школа, а да би могло свећенство у истој да наставља, одређен је осим недеље још цео један слободан дан у недељи (На то ре угледао и иросв. савет у Србији, кад је из више гимназије искључио веронауку, што би се једва могло да одобри по ириликама нашег народа.)

кшшши шши, 25. Земљокис за четврти разред народне школе. Према наставном клану вис. нар. цркв. шк. савета. Израдио Светозар МилетиК учитељ. У Сомбору издање књижаре Миливоја КаракашевиКа 1881. 8° с. 55. Цена кљизи са мапом Угарске 35 нов., без маие 20 нов. Истом смо (бр. 11. и 12.) приказали више књига од тог плодпог писца, међу љима и земљопис за трећи и четврти разред основних школа, а ево нам већ исти писац долази са новим земљоиисом, који је израђен само за четврти разред и то за руку ученика. Судећи по распореду намељено је то дело поглавито српским школама у Угарској. Иза увода о онштим земљописним појмовима (с. 1—13) прелази се на угарску краљевину (с. 13—32), угарско приморје и краљевине Хрватску и Славонију (с. 32 —42). У трећем делу предузима се аустријска и друге европске државе, а на свршетку долази кратак преглед делова света и главних мора. Хвале је вредно шго се као земљонисни елементи наводе и жељезиичке пруге. Уопште је цео рад добра комбилација и само би преноручили г. писцу, да више пази на тачност у изразу. Поменућемо само две три главније таке нетачности. Климом се не зову промене атмоСФере (с. 9), него од њих клима зависи, а није довољно, да лети кад киша нада још и сунце сија, на да се види дуга (с. 9), него је постајање дуге зависно од ноложаја облака и сунца, тако да се у нашим крајевима никад не може да види од ирилике од 10 сати пре подна до 4 сата носле нодна. Израз државни округ" (с. 10) не сматрамо за уместан, пре би га замеиили изразом „област." Одредба земаљске осовине (с. 53) врло је површна. На ракошком пол^у држаии су уопште угарски земаљски сабори, а нису се на њему састајали само „предци Мађара" (с. 14), Тунел испод будимског града води у Христипино иредграђе, не у Стари Будим (с. 14), ако је уопште било нужно да таке ствари улазе у књигу. Има и незгодних штампарских грешака као н, пр. река Шаваја (с. 22) и 4. дацембар као дан смрти.С. Штилзановића (с. 19). Еод Хрватске и Славоније наводе Се само жупаније, а не и крајишки окрузи. У Пожеги је велика гимназија (не мала), а тако и за Госпић ваља да дође, да је у њему вел. гимназија (не мала реалка, која је напуштена). По иоследњем нопису броји угарска краљевипа 13,700.000 ст. (пе 13,600.000), угарско приморје 21.363 ст. (не (19.000), Хрватска и Славонија 1,889.361 ст. (не 1,850.000); ирема томе изиосл и цело становншптво угарске државе више него 15,469.000. У Боци