Школски лист

— 255 —

шта сомборских било је 181 мушке и 122 женске ДеЦб, свега 253 учениКа. Од ових су само преко виме у школу ишли 119, а преко целе школске године 134. — У повторним течајевима уз ове школе било је 12 мушких и 39 женских; свега 51 ученик. (Једна пачелна одлука .) Прошле школске године десио се у једној будапештанској основној школи тај случај, да један у Будапешти живећи аустријски грађанин, који се не признаје ниједној конФесији, није .хтео да дозволи, да се његова кћи, која је нолазила први разред, наставља и из верозакона. Месни школски савет решио је ту ствар но жељи родитеља. Али кад иста дође нред мађистрат, сматрао ју је овај за толико важиу, да ју је подастрео на решење министру богочасти и јавпе наставе. Исти је донео одлуку, да у смислу закона немогу урођепици да уживају школску наставу без верозаконске обуке, те се по том не молсе дозволити школска настава ни страноземцима, који неће да се нокоравају том земаљском закону. (,ДомаЛа радиност у гиколи.') Више пријатеља исте састали су се недавпо у конФеренцији у Берлину. Било је ту више свеучилишних ироФесора и других чланова тако зване више интелинције, али у списку имена не приметисмо ни једног правог народног учитеља. КонФеренција је закључила: 1. да је нотребпо да се васиитање дечака допуни паставом у ручној вештипи; 2. да цељ те наставе мора бити различна по месиим околностима, те да је од чести васпитне, од чести »рактичне природе; 3. за сад је најглавније да се дође до добрих наставника, исте вал>а поучавати уз помоћ искусних занатлија и вештака. —- КонФеренција не сматра за целисходно, да се за сад покуша увађање домаће радиности у школе путем наредаба, него ће бити задовољна, ако влада садањем приватном заузимању не буде стављала никакве пренреке. Изабран је један одбор, да руководи целу ствар; њему ће бити прва задаћа, да се стави у везу са нојединим друштвима, која су за домаћу радиност и да покупи све што се на том иољу до данас урадило у Немачкој. Само практика може показати, шта ваља даље чинити. — У Оснабрику приредиће се идуће зиме течај из домаће радиности. РеФлектује се за сада само на ученике тамоШњих виШих школа; неће се учити цео Клаусон-Касов кводлибет, него само столарство. (Трговачко-жељезничка гикола) отворена је 1. маја у Београду уз државну потнору. Иста школа има 4 курса: иредуготовни, виши, практични и вечерњи за изучавање језика. Сваки курс траје 9 месеци, а у предуготовни примају се само они ђаци, који су свршили нижу гимназију. СвеДочбе ове школе имаће државну важност, а који ју сврше с одличним уснехбм, биће примљени и у државну Финанцијску службу. („Васп.") (Верозаконска настава у француским гиколама .) При расправљању Аовог закона о настави, који наређује облигатпо полазење школе, али цркви одузима сваки уилив па школу. позивало се у посланичком дому и на ФилозоФа Канта зарад оиравдања законског наређења, но ком основна настава треба да обухвата само унућивање у грађанском моралу. Противници предлога говорили су, да морал, који не ночива на верозаконском основу, није сходап за васпитавање. Ту се псзза министар наставе Жил