Школски лист

буду обрана учитеља од сваке самовоље иретпостављених. 3. При нонуњавању учитељских места нека се иази на то, да нерешава случај и нротекција, него снособност, вештина у настављању и године службе. 4. Нека се укине наслов „подучитељ", а категорије учитељских места да се озпаче са: ирви, други, трећи и т. д. учитељ. — На иитање о задаћи учитељских задруга закључено је: 1. да буде међу члановима истинску братску узајмност; 2. да буде, шире и руководе нокрет школског рада у учитељству, и то а) претресаљем учебних основа, педагошким, дидактичким и методичким расправама; б) исиитивањем сувремених иитања наиме у доба, кад се у публицистици и у саборима расправља оре®орми школа;3. да бране учитељски сталеж од неоснованих нападаја; 4) да припомогиу напредовањг/ и усавршавању педагошке књижевности, нарочито часониса, да просуђују списе за омладипу и да потпомажу издавање добрих сииса те врсте; 5. да нотпомажу „Средишну матицу школску;" 6. да потпомажу узајмни сношај међу учитељством и грађанством; 7. да упознају шире грађанске кругове са васнитним радом учитељства, наиме ириређивањем јавних иредавања. — На треће питање: 0 одношају надзорника према учитељу и обратно, решено је: Месни школски надзорник као пријатељ школског напредка ваља да је у непрекидном пријатељском споразуму са учитељством, да га потиомаже у његовом раду и да као носредник међу учитељством и грађанством увек и свуда застуна интерес и важпост школе и учитељства. Окружни школски надзорник као истииски иознавалац народне школе треба да буде саветник и заступпик учитељства у општини и округу. Нека је иоверљив према учитељству, које испуњује своју задаћу; силом своје власти нека иостуна ирема учитељству само у таким случајевима, где је његов нријатељски савет остао безусиешан. Земаљски школски надзорник нека је безпристрастан носредник међу учитељима и окр. надзорником, одн. окр. школским саветом, кадгод му се учитељ обраћа по праву обране. (Србске пародне школе у Сомбору год. 1880/1.) За школу обавезне деце било је: а) од 6—12 година: 535 мушке 456 женске; свега 991; б) од 12—15 годипа: 136 мушке, 123 женске; свега 259. Укупни број деце: 671 мухнке, 579 женске; свега 1250. ■— Лањске године било је 1081 деце, и по томе порастао је број деце ове године са 169. Од школске деце стапују у граду и у нредграђима 580; а на селиштима 670. Сва деца у граду и у предграђима имала су нрилику у школу ићи. Од деце на селиштима 451 имађаху прилику школу полазити, а 229 немогоше у школу ићи због тога што у близини школе немају. У Сомбору се налазе сљедеће православне српске вероисиоведне школе : средсредна шестразредна мушка народна школа са 4 учитеља и вероучитељем и 150 школске деце; средсредна основна женска школа са 4 разреда и две учитељице, са 108 ученица; висша девојачка школа са 4 разреда, три учитеља, једном учитељицом и катихетом, са 38 ученица; три нредградске основне школе свака са два учитеља и два разреда. У све три било је 61 мушке, 67 женске; свега 128 школске деце. Уз средсредну мушку школу постоји повторна занатлијска школа у коју иде 38 занатлијских научника. Осим ових похађало је само 5 девојчица повторну наставу преко зиме. У седам седа-