Школски лист

— 284 —

ПРВИ ЗБОР ШВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТ1. (Наставак.) Архимипдрит ДучиК одговора Карићу и наводи, како је иравославна вера очувала народ српски. Г. министар казке да у иаставном плану није озпачено тта ће се предавати из хришћаиске науке. То ће се одредити у наставном ирограму, који ће израдити стручпи људи с педагошког гледишта. С тога о том пе треоа сада говорити. Св. НиколајевиК каже да се иод хришћ. науком разумева тумачење св. писма, обредословље и историја цркве. Догматични део и катихизис не треба да се учи засебно него пек иде с историјом цркве. За учење тога довољно је 8 часова, и то да се ночне од IV. разреда. Св. ВуловиИ одговара Карићу, нарочито брани сељачки сталеж и каже да има више ноквареиости код образованих људи. Ог. Марковмб (про®. гимназије) слаже се с Карићем у том да је морал оиао у народу и да је хришћанска наука омаловажена код деце. Он налази да је узрок овом последњем у самим наставницима, који нису довољно спремпи за тај посао, те не умеју да омиле свој предмет деци. Арх. Нестор објашњује зашто се учи јеврејска историја у хришћ. науци. После гов^ри о вери и моралу. Катихизис вели не може изостати него треба само да се иоиуларише и другчије напише. Он иалази да непосредпи рад свештеника више вреди него теорија религије. Каже, да су вера, наука и војска најважније чињенице у држави. Религија је измирење крајности, измирење спиритуализма и материјализма. Она је за морал потребна; а што неко каже, да је поштен и без религије, то је за то што је одрастао и срастао с њом. С тога тражи већи број часова за хришћ. науку. М. МаринковиИ вели да је довољно да се хришћ. наука учи 4 године у основној школи и 4 године у нижој гимназији. Жив. Сими/1 тражи да се положај наставника религије иромени, па онда да се захтева од њих правилан рад. Др. Л. ЛазаревиИ слаже се с предлогом Докићевим. Нера ЂорђевиИ није за то да се у.чи јеврејска историја са стотинама имена и да се уче догме. Он мисли ди је довољно 6 часова у нижој гимпазији за учење хр. науке. Сима ЖивковиК каже да оп 23 године ради у средњим школама и да није приметио да је морал опао у школама. Он жели да се предају само начела христове науке, а историја старозаветне цркве да се изостави ; после да дође историја хришћанске цркве. Тако би се уклонио сукоб између вере и науке. Он налази да би било више религиозности, кад би се само једна општа молитва држала на дан у целој школи. Карић пита, за што се не може говорити о садржини која ће се предавати у хришћ. науци. Министар одговара, да по закону н црквена власт има утицаја на одређивање нрограма из хришћанске науке. — По том ставља на гласање свој предлог, по ком би се хришћ. наука учила у нижој гимназији са 2 часа у сваком ралреду а у вишој гимназији са 1 часом у сваком разреду, — и тај иредлог би одбачен. Исто тако одбачен је и нредлог дра. Докића, а усвојен је предлог Св. Милосављевића, да се хр. наука предаје у нижој гимназији са 2 часа недељно у сваком разреду. Тим је данашња седница свршена. (Наставиће се.)