Школски лист

— 285 —

ЗШШКА УЧИТЕЉСКА СКУПШИН1 У В7МЛЕШТН. (Нродужење.) Шестога даиа (17. авг.) дошла је на дневни ред тема друге еекције: „Настава у маџ. језику у немаџарским школама." Иредлаже се, да се маџарски језик не учи само теоретички нутем наочигледности него ирактички. Ои пе треба да се ограничи само ла сате, који су одређепи за тај језик, него мора да буде главио и код свију осталих нредмета. Ре®ереиат је био Виљем Гроо. У дебати учествоваху беззпачајним говорима више говорцика. Само једап немаџарски учитељ Никола Иван, рекао је неколико разборитих речи уз велико негодавање и прекидање од стране неких скупштипара. Он се изјавио да је немогуће, да се маџарски као други језик учи већ у I разреду, где матерњи језик задаје доста посла. Са маџарским могло би се почети најраније у 2. разреду. Петерфи пристаје у неколико уз предговорника, али је мпења, да маџарска настава треба да почне још у 1. разреду, али тек онда, кад се дете већ привикло на школу и учење. Е.цатр Селтман предлаже уз бурно повлађиввње, да се у .нределима, где маџарски језик није народан, ностављају одушевљени Маџари за учитеље (то је већ учињено у чисто сриском месту Баваништу код Панчева, где нити учитељ кога иити ко њега разуме; у Баваништу га зацржава сад само плата, иначе би већ давап одонуд стругнуо. У. Ш. л.); то је једина метода, да се знаље маџарског језик распросгре у целој земљи. Др. Вереди ограђује се против тога, да одушевљени учитељи маџ. језика могу бити само Маџари. — Најпосле је уз незнатне промене примљена предложена теза. После тога пристуни се тези „Ручгш радови и домаћа индустрија у нар. школама." Ре®еренат др. Гези Емсрици разлаже потребу, да се већ у детету буде занатлијеке или може бити уметгтичке нодобности. Наставни ирограм народпе школе небп се тим оптеретио, јер тај предмет захтевао би само 1 сат недељпо и то само у зиму, кад не може да се учи пи теловеџба ни вртарство. Предлог секције не иде на облигаторну наставу, него жели само пажњу учитеља да обрати на тај предмет; нека свако у свом кругу иокужа, да уведе домаћу иидустрију у школу, отуд ће се она већ лако распрострти у народ. Петерфи говори такође за преддог и носле дуже дебате нрими се предлог за основ специјалне дебате. Дужа дискусија развезала се о том, да ли да се учи уједно ручни рад и домаћа индустрија; са свију страна игате се гласање, ниједан предлог не може да добије већину, док се најпосле не сложише, да наслов предлога буде „Настава у ручном раду у народним школама." Дужој расправи дао је повод и наставни нлан, који ноглавито др. Вереди са ирактичког гледишта напада. У истом се нпр. иреиоручује правлење четака (ке<Ј>а), ма да нигде у Угарској нема свиња, којих би чекиње биле за тај посао. Говорник је за то, да се избор ручног рада остави дотичном учитељу, који ће се обзирати на сировине свог краја. При гласању буде одбијен наставни нлан, а примљен предлог Вередијев. Безкрајне дебате сљедоваху код сваке тачке опсежног предлога, а тидало се иоглавито стилистичпих измена од еасвим ништаве вредности. Једва се свршише у 1 сат са примањем целе тезе. Свршиће се.)