Школски лист

300 —

иролази се у средље шгсоде. ТТоред сваке гшже оси. школе мора бити продужна гакола, која траје 2, уз меиотпуну нижу осн. гаколу 3 године. Уз нсте моћи ће се нодизати особити течаји за разне занатске послсве. У вишим осн. школама мора сваки разред да има особитог учитеља. Школсгса година ночиње 1. авг., а свршава се крајем јуна; месец јули је главни школски одмор, а поред хзлободних дана уз свеце и четвртка долазе још седмодневне Ферије о виноградској берби. Четвртак има се употребити на рад у продужној гаколи. Становници друге вере могу оснивати па њихову језику конФесионалне хпколе, али се у њима мора учити српски језик и српска историја. Дозвољено је и иодизаЈБе ириватних основиих школа. — Чл. 16—36 говори о школској општини и њеним дужностима. Она може бити мања или већа од политичне опгатипе. Да се нова гак. општииа оснује, нужно је да она може у својој гаколи имати увек најмање 30 ученика. Школску општину представља школски одбор, у ком мора да буде и учитељ. Чланове овог одбора бира на 2 год. одбор политичке општине. Чланови бирају председника, а деловођа је увек учитељ. Састанци се држе редовно сваког месеца, осим тога и изваиредно. Школска општина има да се стара за обдржавање школе, због тог има она своју школску касу и редован буџет за учила и књижницу. Школски одбор дужан је пре почетка сваке шк. године да изради списак свеколике деце, која су по закону дужна да иочну оне године школску наставу. Где је јога немогуће, да се сва та деца почну гаколовати изабраће гак. одбор нрема месиим приликама ученике за ону годину. Он набавља књиге за све ученике и наилаћује их носле од родитеља; расправља све ситније тужбе и дисциплинске спорове против учитеља и тога ради властан је изрицати казну оиомене, укора и губитка нлате до 10 дана; рукује школским фондом , који може свака оиштина да оснује. — Чл. 37—50 односе се на учеиике. Дужност полазења школе траје 6 годииа. Деца се нримају, кад наврше седму годину, а старија од 12 год. не могу се нримати. Где год може бити уче се женска деца одвојено од мушке. За неоправдане изостанке казне се родитељи и стараоци. Где сваки разред има свог учитеља, не треба број ученика у разреду да буде већи од 80, а где један учитељ ради у 2 или 3 разр, не већи од 60. На крају сваког течаја држаКе се испит. — Чл. 51 — 72 говори о учитељу (учитељки ). Учитељи се постављају претписом министра. Стални могу бити само они, који су ноложили учитељски испит. Учитељке могу бити ностављене и у прва 2 разреда мушких школа, а у 5. и 6. разреду женских школа могу се поставити и учитељи. Учитељи су дужни у цркви невати недељом и нразтшком. Право на иензију наступа после навршених 10 година службе, а ко паврши 35 годииа службе добија као иензију целу систематичну плату. Сви учитељи једие школе чине учитељско веће, аједпог од њих поставља министар по предлогу месног шк. одбора за старешину, који води непосредан надзор над школом. Стални учитељи могу се због кривице отпустити из службе ио саслушању главиог просветног савета ; мање казне изриче шк одбор и министар, а исте губе снагу и сматрају се као да нису ностојале, ако кажњени учитељи 3 године проведу у венрекорном.> ;,м.влфдон >у. Учитељ се може из школе у школу преместити и ио изјављено