Школски лист

— 318 —

препарандије за учитеље и учитељице иримати само такови питомци и нитомице, којима је матерњи језик словенски. — Учитељи копарског капетанства устројили су у Долини учитељску задругу ; то јеуИстри нрва задруга, којој је званичан језик словенски. ('Латиница у швајцарским гиколама.) Швајцарски немачки учитељи покренули су већ од дужег времена агитацију против шваиске писменице у корист латинице. Сад је већ васпитни савет у Цириху прогласио латиницу као главну писменицу за више разреде народне школе. Надају се да ће скорим то исто учинити и у Берну. (Француска.) Школски иншнект« р у Паризу Жост путовао је минулих Ферија са 16 Француских учитељских приправника (из сваке учитељске школе по 1) кроз јужну Француску и Швајцарску и то на трошак министарства нросвете, које је на ту цељ одредило 6300 Франака. (Шести скуи немачких учитеља иреаарандија ) обдржан је од 26—28. септ. у Берлину. Било је од прилике 250 учесника. Прво предавање држао је др. Рајн о организацији учитељског образовања, у ком је захтевао да се завод за општу спрему (препарандија) одели од завода за стручну спрему (семинара), те да сваки добије засебну управу. После тог расправљане су тезе, што их је иоставио директор Израел на питање: „Јели саветно, да се педагошкој настави у семинару узима за основ Хербартова система?" Скоро сви говорници били су мнења,, да се семинаристима не може дати у руке ручна књига Хербартове педагогике, нити да се може настава давати но његовој еистеми, а да се не упадне у погрешку Формализма ; само „Златна зрна" ваља излучити из Хербартове системе. Најпосле је држао др. КеФерштајн предавање о условима за ревносно даље образовање учитеља. Идући скун биће у Хановеру. (Школске штедионице) у Француској имале су по званичном извештају, што га је издала влада, огроман уилив на гајење штедње у француском народу. То посведочава напредовање оних гатедионица, које су одређене за улоге одраслих. Од 1875. растао је број уложника сваком годином за 200,000 до 300,000 а стање касе 1875. за 87 милијона, 1876. за 109 милијона, 1877. за 153 милијона. Те године било је свега уложено 1 милијарда и 15 милијона! Заиста грдна сума кад се помисли, да је све то нагомилано штедњом људи, који се не броје у имућне. И у Немачкој се свом силом на том ради, да се школске штедионице што више одомаће, а и у Угарској повлађује влада јако ту установу. Само код нае Срба не може она никако корена да ухвати, ма да је наш гл. школски реФеренат г. др. Т>. Натошевић одушевљено заузет за ту установу. Сриско учитељство ваљало би своје становиште у том питању да обележи и ми позивамо господу, која се за исто интересују било у овом или оном смислу, да изађу са својим назорима на јавност, а ми ћемо им дтаговољно уступити за ту цељ наш лист. Бистримо мнења и школаће имати већ од тог користи ! Р А 3 Н 0. (Сриски Ијрквено-народни сабор) сазвалоје Њ. Величаство за 15. новембар т. г. и наређени су за исти нови избори, који ће се ове недеље обавити. У станарском срезу већ је изабран др. Н. Максимоваћ, ау Сомбору Н, Грујић уч. в. д. ш.