Школски лист

— 330 —

Лучић ступив па известилачко место, обележив понајпре положај данашњега учитеља у друштву нарочито у државној заједници, наводи разлоге да је нужно, да учитељ живо и достојно са народом опћи, како би га задобио за школу и просвету; да га на сваки могући начин оплемењује и унапређује, јер народ наш чами у тами, незнању и сујеверству, неимајући истинитих појмова о свету и његову животу, о природи и појавама у њој. Народ нам и материјално зло стоји, сваким даном све то више пропада, па у нрвом су реду учитељи позвани да спасавају народ помажући му не само путем гаколе, него и животу опћећи с њиме, обучавајући га, дајући му инпулс душевном животу, држећи но кад и кад јавна предавања о користи школе, разумном газдовању или о чему корисном из земљописа, Физике, антропологије и т. д: У такав одношај мора учитељ да ступи на према народу, а да би му рад био успешан ваља и сам да је образован, с тога ваља да долази у додир са образованим људма, мора да чита стручне и иначе знанствене књиге. — Ако учитељи ступе у такав одношај према народу, те озбиљно буду радили, то ће и за наш народ наступити бољи живот па ће и учитељима боље бити, „само тај сретнији живот мора школа, морамо ми ускорити." Говор је био врло занимљив и са запетом пажњом саслушан, а слушаоци му се на свршетку одазваше са бурно „живио". Известиоц прочита следеће резолуције: 1. „Учитељ треба да опћи са народом живахно, но свакако пристојно, и то прво као педагог да ради у народу за школу као и у школи за народ, а друго као образован човек, да шири у свету мудрост, знање, крепост а тим и срећу; у ту сврху треба да си стече у народу углед, новерење, љубав и ирема својој особи и према школи." 2. „То ће учитељ постићи ако буде својим моралним узор животом иредњачио народу, ако своје благотворно деловање при ширењу просвете протегне и изван школе на народ, ако сваком даном му приликом показао буде, да му лежи на срцу добро народа, напосе опћине у којој службује." 3. „Посљедица ће бити онда та, да ће народ обљубити учитеља, ценити га као свога пријатеља и доброчинитеља, радо и с поверењем децу своју к њему у школу шиљати, те ће по његовој жељи припомоћи домаћим васпитањем, да се тим боље поспеши школско, и тако ће за.једнички радити за определење човечанства, које се састоји у трајном усавршавању његовом." Све ове три резолуције буду од скупштине после живахне специјалне дебате примљене. После овога ступи за известиочки сто известитељ другог питања г. Мајер, те образложив кратким језгровитим говором своје питање напоменуо је историчан развој гимнастике и вредност њену по тело и душу. Тога ради препоручу.је гимнастику за основне школе те уједно набраја и ноједине степене вежбања. На послетку препоручује, да се и