Школски лист

— 382 —

Валента каже, да у Швајцарској ученици ири матури полажу и оФицирски иснит за резерву. Он је сам видео како деца радо слушају наредника који им ноказује гимиастику; видео је и маневре ученика свију средњих школа. Слаже се с предлогом Др. Лазаревића. С. Живковић нримећује, да би се тиме ученици сувише оптеретили. С. Николајевић каже, да се у Швајцарској војна вежбања удешавају по годинама и узрасту, а не но разредима, за то треба једнак број часова у свима разредима. Оп се нада, да ће се за та вежбања ностављати оФицири. Пошто је још неколико говорника о том говорило, стављени су предлози на гласање и збор је усвојио предлог г. министра, да се гимнастика учи у целој гимназији са по 3 часа недељно. 14. Певање и музика (необавезно): Прима се предлог г. министра, да се учи у свима разредима са по 2 часа недељно. 15. СтенограФија (необавезно): Др. Бакић нредлаже, да се стеногра®ија почне учити од III. разреда. Збор усваја предлог г. министра, да се стенограФија учи у VI. и VII. разр. са по 2 часа недељно. 17. Августа. Пошто је записник од нрошлог састанка прочитан, г. министар предложио је једну исправку: да се Алгебра у IV. разреду учи са 4 часа. Ово је по жељи стручњака, који кажу да је Алгебри мало часова дато. — Прима се. По том је стављен на дневни ред предлог наставног плана за Реалке. Г. министар примећује, да су ниж. гимназија и нижа реалка сада изједначене у прва три разреда, и да према закону треба изједначити и IV. разред. — Прима се. За тим се пристунило претресу предлога односно појединих наставних предмета, који се уче у вишим разредима реалке, и после подужег већања збор је иримио предлог г. министра с неким изменама. После тога г. министар ставља на дневни ред предлог Симе Живковића: да се учење у гимназији и реалци продужи на 8 година са 8 разреда. — После подужега већања збор је са 14 против 9 гласова одбацио тај предлог. 18. Августа је г. министар кратком беседом закључио састанке ирвога збора главног просветног савета. (По „Васпитачу.")

УПОЗША&Е СI ШУПЈВИШ МЕРАШЛ. Пред разредом стоје на столу све мере, о којима ће бити говора. Кад те мати пошље да купиш млека, оцта, вина и т. д. чим се онда мере те течности ? — Оне се мере литром. — А чим се мери код нас пасуљ, сочиво, семе за нтице и т. д. ? — Опет литром. — На што служи дакле литар? — Ево ово је један литар. Од чега је направљен ? — Какав има облик? (Ваљкаст.) — Именујте нредмете, који имају ваљкаст облик. — Изнесем декалитар. Какав облик има ова мера ? — Је ли и она нацрављена од истог градива као литар? Од чега је нанрављена? — Овде у овом суду имам воде. Пазите добро, шта радим и бројте колико литара морам да успем у ову меру, да ју напуним. Мера је нуна до горе; колико има у њој литара? — Она се зове декалитар. — Шта мислите шта значи реч дека, која је стављена пред реч литар? Растворите реч декалитар. — Шта је дакле декалитар воде? млека? — Шта су 2, 3, 5, 6, 7 и т. д. декалитра? — Литар воде кошта 1 десетак, шта коштају 3, 5, 7 и т. д. декалатра? — За декалитар млека плати се 1 Фор.; шта ко-