Школски лист

— 335 —

ау, освованом на науци. Да хаљине кроје девојчице од 13 и 14 година, Т Ј ј е заиста успех, који је достојан нажње, " Р Л 3 Н 0. (.Народно-црквени сабор.) Сомборско-суботичгсо-стапарски срез изабрао ]'е за свештеничког посланика нреч. г. проту у Сомбору Ђорђа Бранковића, бившег управитеља наше учитељске школе. Варош Панчево изабрала је једногласно за иосланика г. М. Петровића, ироФесора учитељске школе у Сомбору. У иетрињском срезу изабран је за посланика г. Петар Деепотовић, бивши нроФесор учитељске школе у Пакрацу. За избор г. дра Н. Максимовића, подиредседника школског савета и г. Нике Грујића, учитеља више девојачке школе у Сомбору јавили смо већ у прошлом броју. (.Књижевност .) Изашао је „Папчевац. Календар за народ за просту годину 1882." Календар овај знао је одкад излази да одржи себи леио место у литератури свог рода. И овогодишњи има разноврстан садржај, од ког ваља особито номенути чланак „Панчево", у ком се црта развитак Панчева од давнашњих времена па све до данас. Таке црте ваљало би да се купе за сва наша места, Међу сликама налази се неколико оригинал них из Панчева, од којих ће највише интересовати слика св. преображенске цркве, која је једна од на.јлепших грађевина у нашем народу. По свему томе завредио је „Панчевац" сваку препоруку. — У Шиду је почео од октобра да излази нов шаљив лист са сликама „Ђаволан" нод уредништвом М. Мауковића. Годишњс стаје 3 ф ., а претплата се шаље штампарији М. Мауковића у Шиду. (Стара карловачка латинска гикола .) У време митронолита Ненадовића иостојала је у Ка.рловцима велика латинска и словенска школа, која се звала Покрово богородично карловачко училиште. Управитељ ове школе био је дуже времена богосЈгов и историк србски Јоаи Рајић. Из његовог извештаја о тој школи поднешеног митронолиту год. 1761. дознајемо да се течај школски у том највисшем србском заводу почињао 1. Октобра на нразника покрова Богородичног и трајао је до 15. Августа т. ј. до празник усненија Богородичног. Ученици су се делили на шест разреда. Најстарији били су ритори, затим синтаксисте, граматисте, принцинисте, мајорес и минорес или парвисте. Године озгоназначене било је 4 ритора, од којих је један школу оставио и на трговину отишао; 4 синтаксисте међу којима један ђакон; 7 граматиста; 7 иринциписта; 11 мајореса, и 21 парвиста. Међу ученицима највише их је било из Срема, Славоније, Бачке и Баната, али било их је и из Хрватске и из Босне, а један је био чак из Свете Горе, Презимена су им понајвише на ов, н. пр. Теодоров, Павлов, Андрејев, Војинов и т. д. Магистер славенске граматике звао се Георгији Теодоров.Ученици славенске школе делили су се на мале и велике букварце, часловце и исалтирце. — Букварце је учио Јоан Илијич магистер малија школи. Буквараца било је 42; они су учили буквар и молитве јутрење, вечерње нре и носле обеда, божије зановеди и т. д. Буквар су три и четири иута морали прочитати и молитве на изуст научити. Часловци су такође три и четири пута преко године сав