Школски лист

— 322 —

пре зоре из удаљених станова морају ићи у цркву на јутрење, — а и на религиозно морално васпитање њихово, немогу начелници и наставници богословије оиакво стараље полагати, какво је нуждно, да се млади људи привикавају уредном хришћанском, правом свештеничком животу. Не само код рпмљана и унијата, него бага и у православној цркви, свуда где су црквени послови у добром стању, ностоје већ одавна семинари, у којима се младеж за свештенички чин достојно приуготовљава. У Русији одавна постоје духовни семинари као средње духовне школе у свакој дијецези са интернатом и четири духовне академнје: у Кијеву, Сергијевској лаври близо Москве. у Александроневској лаври у Петрограду и у Казану, па у тим највисшим духовнпм заводима младићи станују заједио и уживају храну и хришћанско васпитање, а само је појединима уз нарочиту дозволу слободно изван завода становати. На острову Халки близо Цариграда постоји такође славно висше богословско училиште, у коме је обштежитије заведено. Исто такоје било до скора у Црној Гори, и одпре у Србији, где је ове јесени поново, по гласу хришћанског весника од ове године свеска X., обштежитије за богослове о државном трошку успостављено. У Буковини постоји такође већ одавна православна духовна семинарија, која се о трошку буковинског православног црквепог Фонда издржава; у Далмацији о државном трошку издржавају се не само Богословци него и Срби гимназисте, који се за Богословију спремају, па једни и други станују у православном семеништу, где добијају безплатно цело издржавање и васпитавају се у духу свете наше православне цркве под врховном мудром управом и надзором преосвештеног епископа СтеФана Кнежевића, као што се о томе свако из извештаја о овом заводу за прошлу и ову годину уверити може. Само смо ми једни Срби у Угарској, који још до сада свештеничког семинара немамо, при свем том што је то била свагдагања жеља свегатенства и народа нагаег, која је изјављивана толико пута на народним саборима прогалога века а особито на знаменитом сабору Темишварском од 1791. године, где је већ и одређено било колико имају митрополит и епископи, манастири и цркве наше на издржавање семинара овог трошити, па инак само с тога, што се сабор није за живота ЦСтратимировићевога држао, и што се у меродавним круговима отвећ штедило, где штедња места имала