Школски лист

— 328 —

њимо, мучимо и убијамо. Тек што учитељ ово изрече, али ће мали Радован слободно и весело рећи: Молим госнодине јуче певаше у нашој башти једна лепа тица, а наша се мачка дошуњала, пак ју ухватила и појела; баш сам чуо, како је сиротица јаукала од бола. Мачка би требала да једе траву, која не осећа бол. Овим речима доказује мали Радован истину, да и лшвотиње осећају болове, досљедно овоме н радост и жалост, али износи и ту нецелисходност , што мачка поједе тицу, кад је тици живот мио. Још би дете могло запитати: како да Бог није сачувао тицу од мачке, кад се он за све животипе стара. Сећам се сличне приповетке, где је отац набелајисао, не могавши деци дати одговора на питање: заштоје свинче заклао, и није ли то грех, та свинче је дрекало од бола! Иза сваког дечи.јег „зашто а ? вири мали филозоф, рекао је један педагог, и заиста је сретна школа, у којој деца својим питањима у неразговетним и замршеним стварма траже објашњења од свога учитеља. Али сличним нитањима може учитељ да дође у веома немио положај, у неприлику такову, из које води само један јединцати нут. Ако овај није погодио, отишао је странпутице и он и ђаци му. Школа треба да је луч светлости и истине, расадник правих, истинских знања; у њој се ништа не сме искренути, забашурити и најмање лагати. Са децом се не може говорити о борби за опстанак, али се мора говорити истинито и с обзиром на резултате, што их је паука до данас постигла. Учитељ мора признати, да је тица под мачијим зубима заиста осетила бол, као и оно свинче кад га је отац клао, а на горња дечија питања одговараше неки овако: Животиње би се јако намножиле, пак их ми неби могли изхранити, а саме такође неби себи довољно хране нашле, пак би горе м.уке и невоље трниле; ми их зато негујемо и хранимо, да их после кољемо а то није грех. Овај одговор није зе препоруку, јер противслови одлучној забрани изреченој у 6. божијој заповеди, а друго, дете ће у познијим годинама, учећи средње или више школе доћи до уверења, да му учитељ у основној школи није истину говорио. Који би дакле одговор био најумеснији у овакој прилици или неприлици ? Разни научењаци разно и одговарају деци на овака питања, али по моме мњењу најбољи је одговор за оваке прилике дра. 0. Дреслера из Дражђана, наиме: Дете моје, ти имаш право што жалиш животиње, гс ја иж жалим. Али зашто то тако бива са животињама, то Икш ти доцније сазнати, кад будеш старији и разумнији. Са овим одговором није ништа забашурено, ништа искренуто, а изречена је права и сушта истина. Г. В. учитељ.