Школски лист

— 338 —

еадржај То ће тек онда бити, ако читању предходи правилан говорл! разумевање. Ако су се деца најпре увеџбала, да чисто изговарају и добро наглашују речи, које ће чптати, онда је посао самог читања олакшан. Ни у почетку не сме се дозволити читање самога читања ради, па ни читање појединих речи а да се не пази шта исте значе, јер то би значило навикнути децу да не мотре на садржај Пропустили се то, онда у таким школама деца обично ни у старијим разредима не могу да се иавикну, да пазе на смисао и да с разумевањем читају. Због тог не треба трнпти механичан поступак, којим се деца упућују да читају, а да не знају шта читају. Али баш то сматрају неки за вештину, да деца читају што не разуму, па се чисто чуде, кад ко захтева од деце, да кажу значење речи, смисао реченица, које су читала. У школама, где се тако механички учи да чита, прелазе се гдекад невероватном брзином листови буквара Деца, која су тек четири пет месеца у школи, читају већ читаво комађе, али тако, да изговарају поједине речи у слоговима, не у вези, као што треба, тако да се не може ни једна реч да разуме и да ученици наравно не знају ништа од оног, што су читали. Таким поступањем привикава се несмисленом читању речи без еадржаја. Варају се, који мисле, да дете може да научи правилно да чита и кад не зна, шта чита. Само у колико се навикне да добро схвата и да тачно исказује, што је схватило. само у тој мери учи оно у ствари да чита Не треба оцењивати успех по том, колико је страна и комађа механички, т. ј. без обзира на садржај, дакле и без правилног нагласка и већином са многим нагрдама прочитано, него по том, у колико могу ученици добро да схватају, тачно да изговарају, правилно да наглашују и да укратко кажу садржај онога, што су у читању прешли. Разговори, којима се ирипрема чптање, не треба и не смеју се развући преко мере, да се изгубе у шареној множини и разноврсности ствари и предмета. У народној школи не може се губити време, јер много шта има она да изврши. То ци није нужно тамо, где ее читају ствари, које се ограничавају на круг дечији, а тај је доста простран за веџбање у спајању различитих гласова. Због тог је једно од главних мерила за ваљаност ког буквара, да се у њему налазе само таке речи и тако комађе, које се односи на ствари и радње, што их деца већ познају или које се могу без по муке предочити.