Школски лист

— 362 —

ДШЈЕ ИГРЕ. I. Зазерињаж (мекажерија). Играчи изберу једног између себе за свога гоеподара, а он иита редом: „ТПта сн ти?" Свако избере себи име од какве познате животиње, а госнодар рекне: „Пазите, иа сваки онај, кога ја нрозовем, мора ми се јавити гласом оне животиње, коју он преставља. Ко је коњ, тај мора да захрже: прр ; ко је во да замучи : му; ко је вук да заула: ау ; пас да залаје: ав, ав; мачка да маукне: мијау; јарац да замекеће: мекеке и т: д., ко не да одмах од себе гласа, тај ће дати залог. XI. ХСрлетгЕса, (зса,вез). Налик на „Зверињак" је и игра „Крлетка." Овде сваки избере име какве познате тице, и на позив тичарев одговара гласом дотичне тице : пренелица пућпуруче; петао кукурече; голуб гуче ; кукавица кука, гуска гаче: врабац цвркуће, врана гаче и т. д. Ко се одоцни са гласом, даје залог. ТТТ. Тичији са,6ор. Један од играча је орао а сви остали изаберу себи име какве тице, као : н. пр. врабац, кобац, чиз, славуј, кос, сеница, канарица, грлица, ласта и т. д. Ј ) Орао ночне игру: „Изгубила шева ћубу!" „Ко нађе ?" нита његов телал (н. пр. царић). Један други рекне н. пр! чиз: „Царић (или кога хоће). Царић пита:„Која? Чиз: „Ти да!"Царић: „Неја!" Чиз ; „Да ко?" Сад царић каже име друге какве тице, а ова ваља одмах да запита: „Ко, ја?" Тако прелазо питања сад на једног, сад на другог, па ко се одоцни да пита: „Ко ја?" тај даје залог. 1Т7". "57"ххотрева, ствари. Сва деца носедају у округ. Један од играча направи од рупца миша, *) и бацив га на једног из дружине, рекне име какве ствари, и нита на што се употребљује. Онај на кога надне бачени миш, ваља брзо да каже на што се та ствар употребљује. Н. пр. да је онај нрви питао : „На што се употребљује слама? овај би му морао у потпуној реченици да одговори: „Слама се употребљује за ложење пећи!" Тако миш чае једном а час другом пада у руке, а ко не зна да одговори, или у бацању каже какву ствар, што је већ била, или ако каже исту унотребу, што је већ код једне ствари сноменута, тај даје залог.

1 ) Осим шеве.

*) Миш се прави овако: Рашириш јрубац, који је ио облику налик на квадрат, иа га иресавијеш око дијагонале. Сад је иред тобом иравоугли, равнокраки троугоник. Намести га тако да до тебе дође ирав угао; оба краја, где су углови од хииотенузе, иреломи од ирилпке у тре&ину њезину, савијај рубац око хииотенузе у гужву све до иросека од обих катета, иреврни га, иа иреломи гужву у три дела; скуии заостали део од рубца ирема гужви и хииотенузи, одвијај гужву од хииотенузе иреко њега, док не добијеш ирави ваљак. Сад смотрено иовади крајеве; један крај остави за реи мишу, а хруги смотај ирема труиу, иа завежи чвор ; и за чудо биКе овако смотан рубац налик на миша. Кад хо&еш миша да расквариш, а ти га само за реи и за уши.