Школски лист

— 360 —

Задатак школског запта садржи се у следећим тачкама : 1. Школски заит има сву децу одржати у реду, по ком с»аки ученик треба да је послушан своме учитељу, да на време у школу долази, да своје ствари у реду држи и да се са својим друговима пази. 2. Школски запт изискује да се свако дете непрестано с послом умерено забавља, да се ни један тренутак школског времена у лењости не проводи, и да се млађа деца од старије само добру науче, а нипошто злу каквом. 3. Између ученика треба да влада слога и љубав. Не сме се никако трпити, да се јачи и разумнији ученици изсмевају слабијима и туннма, нити да деца имућиијих родитеља презиру сиромашнију децу; него на нротив, сва разумнија, старија и напреднија деца, треба да служе млађој и сиромашнијој деци за углед, и за помоћ у сваком добру. 4. Запт школски треба тако удесити, да се деца њему радо, свесрдно и драговољно иодчињавају а не да се сваки час силом натеривати морају на послушност. 5. У колико је само могуће, настојавати ваља, да се престунање школског реда и благих обичаја предунреди; ако ли је то не могуће, онда се имају нреступници оиомињати, световати, карати, на кајање ириводити и иснрављати. 6. Зант школски «ма се непрестано о томе старати, да ученици са узрастом својим и у мишљвњу напредују, и да сами до тог уверења дођу, да им баш опако чинити ваља, као што учитељ захтева и нреноручује. ТША Ш ЈЕЛУ. Кад је човек здрав, има увек добар аиетит (тек) и није потребно, да га буди бираним јелом; али ношто богатство крви зависи од јела, то је важно, да је јело добро, да се мења и да га је доста. Слушао сам где говоре, да храна од животиња нрави крв тешком и нездравом, а биље да даје телу чисту и лаку крв. Због тог би било добро, да је у нашој храни, и особитоу храни наше деце, највећма заступљено биље. Мењање јела је нужно како за децу тако и за одрасле и мати, која добро познаје својства разног јела, моћи ће да сачува своју децу од многе болести и да их однегује без лечничке помоћи. Да храна буде од користи за тело, треба колико је могуће удесити сталне сате за јело; нпак треба они, који су слабијег или нежнијег састава, да једу кадгод осете глад али никад сувише много на једанпут, да не нретоваре желудац пре но што је свршено варење. Јести полагано, добро жватати, помало иити и не често, особито уз ручак (обед), не излагати се одмах но јелу никаквом напору ни телесном ни духовном, најбоље је средствода сетаважнарадњаобави какотреба. Ириварењује усредсређен живот у желудну и у цревима: велики умор, јако узбуђење могло би да задржи ту радњу, којој шкоди и само ходање. Гдекоји људи мисле нротивно. Истина да кретање пред јело буди уонште апетит, али је и то истина, каже један учен лечник, да не треба сести за