Школски лист

дотлчпом мнсту у спојој књази, но љеговом упутству понравио, гпто Је за поправљање или изоставио што је за изостављање. 6. Понеки пут може се захтевати после разговора о садржају дотичног одсека, да један ученик сав садржај истог одсека својим речима нонови. 7. Овако се предузима сваки одсек редом, а кад се цео иредмет прочита, зада учитељ ученидима, да код куће тај предмет на глас читају, и да родитељима казују шта им је учитељ показао, о чему се с њима разговарао и каква им је упутства давао. Ако се ствар, што се у тој лекцији описује, код куће дечије налази, унутити их ваља да је код куће добро прегледају, и сравне са оним, што се о тој ствари у школи говорило. Особиту важност ваља полагати на то, да се ученици упознају са употреблењем и коришћу предмета и оруђа, на дому, у газдинству, радиностима, занатима и у трговини. 8. Следећега за читање ониса одређеног часа имају деца још једанпут задани предмет на глас читати сваки по један одсек, али се овом приликом између одсека никаква иитања не стављају, него се само чита течно ради осведочења да су се ученици код куће у читању вештбали. 9. Ношто се овако цео иредмет поново ирочита. учитељ задаје у систематичиом реду нитања о садржају иредмета, па која прозвани ученици у иоднуним реченицима одговарају унотребљујући у одговору чисте срнске речи и граматичне изразе. Ова пнтања добро је наиисати и на табли школској, и то свако за себе са знаком питања. На свако овако нитање прозвани ученици одговарају устмено а затим одговоре сваки на својој таблици за тихо вештбање напише. Ови се одговори затим са таблице у целости нрочнтају, и ученици један другом поирављају нравописне иогрешке. Ово јо уједно и најбоља припрема за писмене саставке у старијим разредима народне школе. ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИ80ТА. I. Године 187 3 / 4 . бејах учитељ I. мушк. разр. у вароши Б. Ц. За божић ваљало ми је изучити три ђака, да леио очитају апостол. Пазио сам увек, да читање аностола буде као награда и отликовање ђацима, те сам дакако за тај поеао бирао најбоље и најзаслужније. Но ири избору том морао сам се осврнути и на поједине сталеже моје школске општине, ма да школа у евојој облаети не познаје сталеже. Узмем дакле|Перицу, трговачко дете; Тошу занатлијско и Живана ратарско дете. Отац овог последњег у толико је ратар, што кад и кад кона и ради туђе њиве и винограде за известан део нлодоужитка или за надницу, јер евојих непокретности — осим једне куће — није имао; иначе је био пудар варогаки. Живап ми беше најбољи х ђак, али он је сиромашко дете, па још циганче, а то је доста па да неразумни људи новикну на учитеља: распни ! Потражио сам савета у својих садругова, посаветовах се са учитељем и учитељицом. Ова последња је одлучно била противна том