Школски лист

ШК01СЕИ 1КСТ. ШК0ЛС2И ЛИСТ" излази свагсог 15. и пооледљега у месецу. Претплата је за целу гот;пну 3 ф ., за 4 месеца 1 ф . а за Србију 8 динара годишње. Учитељи, који имају мању плату од 300 ф ., богослови и приправници добијају лист у пола цене. Дописи и претилата шал>у се: Уредништву ,, ПТколског листа" у Сомбор.

Бр. 2. 7 Сомбору 31. јануара 1882. Год. XIV,

положај учитш преша настабнош програшу сда&е школе. (Предавање М. Петровчћа, читано у X. главној скупштинге хрв. недагог, књиж. вбора). (Продужењс.) ли душа сваке школе је пре свега учитељ. И најсавршеиији наставгш програм неби ништа вредпо, кад би непозване руке требале да га извршују. А обратно и / сам лош наставни програм може да прође без велике штете за школу, кад је учптељ душом п срцем одан своме узвишеном позиву, јер тај ће умети мудро да обпђе све сметње, које му стоје на путу и ипак ће да постпгне цељ, којој служи. Но, наставни програм садање школе није лош, он је само преоисежан и та је иреопсежност камен, о који се ломи снага толиких учитеља и на жалост снага тисућа ученика и ученица И мора ли то да буде ? Повољни резултати, који се постижу у многпм школама, јасно показују, да пе мора. Свеетан учитељ уме увек да избере пут, да задовољп и наставни ирограм и да се не огреши о дечију ирироду. Наставни програм прописује само опште норме а изводење тих унутарњаје ствар школе, задаћа учптеља и њихових непосредних старешииа. По самој природи школског организма, који мора да се обазпре на индивидуалности, с којима има посла, не може то другчије да буде. Да, кад би се цео школски рад дао до у потанкости нацртати, кад би се могли саградити стални прописи за сваки дан и час школског рада, онда извршењу ма каквог наставног програма неби ништа стајало на путу, то би онда био просто посао занатлпје, за што га и сматрају многи учени и неучени људи, па у том неоправданом мишлењу поверавају школу сва-