Школски лист

— 58

тавањем на крмвтм путу. Отуд смо зловољни и нерасноложени. Па тада можемо се завести и да тучемо, али по правди требали би ти ударци да падају на нагаа леђа, па тада можемо да будемо и сурови према нашем детету, које уираво пије криво. Јер рецте ми, ко је крив, кад васнитна средства омахпу? Нико други него онај који васпита ! Досадно нам је, што то осећамо, али нећемо то себи отворено да нризнамо, него пуштамо, да дете кија за нашу кривпцу. Верујте, да је то тако. Прави, паметни васнптач не бира никад средства, како му ћуд каже или тренут донесе; васпитање је њему ствар, која је вредна, да се о њој премишља, он ради по начелима, непрестано испитује и труди се, да их поправи и усаврши, он се држи нлана, који помишља и на оно, што би могло сметати његовом подузећу. Па ради тога је миран,рад његов јерад без ларме, он не мора да се разјари, јер се неће ништа догодити,на што он већ није напред мислио. II ако се појаве сметње мирном току васпитања, изванредне промене на детету, које васпитача болу, онда он има и изванредних средстава, која такођер бол носу, знаде он и за прут и за љутину, али се неће никад нонизити до јарости или беснила. (Корнелија.) ШВИКШ&Е НА РЕД И РАД 7 ШКОЛИ. (Свршетак.) 4. Таблица, сунЈјер и иисаљка. Деца донесу собом гдекад и еама већ први пут таблицу и писаљку у школу. Ипак им треба на крају школе првога дана изреком рећи, да за и'Дући дан обоје собом донесу и да им код куће привежу за таблицу комадић сунђера или крпицу и да исте, нре но што дођу у школу, наквасе. Идућег дана позову се да изваде таблице из тораба, те се вецба вадење и остављање истих ио такту, од прилике овако: Да ли сте сви доиели собом таблице? Извадите их! Подигните их са обе руке у вис! Спустите их на сто! Имате ли сви и сунђер или крпицу ? Покажите! Јесте ли их наквасили ? Извадите писаљке ! Покажите ми их ! Кад се војници веџбају, онда они раде све но команди. И ви треба тако да чините. Ја ћу напред да вам показујем. Казаћу вам, шта треба да чините: Таблице наиоље! Алн ви ћете их тек извадити, кад кажем: Један! Кад кажем: Два! ви ћете их подићи у вис, а кад кажем: Три! снустићете их на сто! Ево ја ћу да нокажем. Гледајте! (Учитељ седне у прву екамију и показује.) Таблице напоље! Један— два— три! Али још правите велику ларму. Још једаред ! Сасвим тихо ! Још једаред, још боље ! Сад таблице доле ! Један—два—три ! Још једаред без жагора! Тако је добро!*) 5. Говор у хору. Где треба многе настављати неопходан је говор у хору: 1. да сва деца што могуће више учествују и да се на пут стане непажљивости; 2. да се поједине речи већим нагласком и тачније изговарају, те да тако сви ученици боље схвате ; 3. да се поједини одговори учврсте; 4. да се на памет науче реченице, изреке, песмице. За говор у хору нужно је: 1. да се пази на знак учитељев; 2. да се говори иосле *) ДоИјНије, особито кад се стане уаотребљавати још и иисаљка и буква$>, може команда да буде у толико иростија^ да се на је &ан! извадитаблииџ, надва! иисаљка : натри! буквар.