Школски лист

— 56 —

нам настава не може имати ваљаног успеха, тлко је битиа ствар, да је никад не смемо сметнути с'очију, на ради изванредне важности ове [ствари можда неће бити сувишно, да и неколико примера и то за 3. разред наведем. 1. пример. Неко је продао пшеницу, па је за њу добио 135 ®ор., затим је нродао зоб (овас), за њу је добио 128 ®ор., за нродани кукуруз добио је 75 Фор., а за кромпир (или кртолу) 64 Фор. ; колико је добио укупно'? Пример се ирочита. Учитељ нита: колико је дотични добио за ншеницу ? А колико је добио за зоб ? Да ли је тада имао више или мање новаца? Шта је још иродао ? Колико је добио за кукуруз? Јели тада имао опет више новаца или мање? Шта је још продао ? Колико је добио за кртолу (кромпир)? Јели сада добио више ил мање новаца? — Дакле сваки пут је имао више новаца, кад год је штагод продао; како ћемо сазнати, колико је укупно добио. Сад већ можемо то дати као домаћу задаћу, особито ако ова питања опетовано ставимо, те на њих од више деце захтевамо одговора. 2. пример. Неко је кунио виноград за 542 Фор.; ако је одмах нлатио 268 ®ор., колико још дугује ? Прочитав пример, питамо: Шта је неко купио? — Пошто га је купио ? Је ли одма исплатио целу своту? Дакле колико је платио? Морали он сад више или мање да плати? Ако за 268 ®ор. мора мање да плати, како ћемо сазнати, колико још дугује ? 3. нример. Неко заслужи на месец 136 Фор.; колико заслужи за иол године. Прочитав нитамо: Колико заслужује неко на месец? За колико времена хоћемо да знадемо, колика му је заслуга ? Колико месеци има у иол године? Како ћемо сазнати, колико је 6 пута 136 Фор. ? 4. нример. Неко је кунио кућиште за 146 ®ор., те мора ову своту у 6 једнаких оброка сваке четврт године да однлати; колико мора платити сваке четврт године ? Пошто је купио кућиште? У колико једнаких оброка мора то одплатити ? Који део ове своте мора дакле положити сваке четврт године? Како ћемо сазнати, које је шести део од 846 Фор. ? У четвртом разреду је исти поступак, само што се рачунске задаће крећу у кругу бројева изнад 1000, а у другом полгодишту долазе и рачуни с мешовитим бројевима. За стилистичке веџбе су у ночетку најнрикладније приче, кратке, лаке приповедке, које прииоведамо, затим дадемо наиисати; после нрича и приповедака могу доћи приче у стиховима и таке песме, у којима се извесне радње описују. Ове дадемо прочитати, дамо исприповедати њихов садржај, а онда их дамо нанисати. Да олакшамо израду оваких задаћа, можемо код прича и приповедака у кратким изрекама на таблу нанисати и нреиисати дати њихов садржај. — Онда се само дане основне мисли имају боље изразити и изреке, које међусобно у свези стоје, сакупити. Никад не смемо ни то заборавити, да с децом имамо посла, па