Школски лист

— 74 —

брзо увидело, да више народне школе корачају стазом сувише теоријском, која неби била од користи за будући позив шведског нараштаја. Није било велике разлике међу великим народним школама, које би требале да однегују интелигенцију управо за грађански живот, и међу ученијим средн>им школама. После тог искуства обратише пажњу на суседне земље. Већ г. 1844. заузимао се заслужни владика Грунтвиг за оснивање школа у Данској, у којима би се одраслија омладина спремала за грађански живот. Прва така велика школа отворена је г. 1844. у Редингу у Шлезвигу. Поеле су нодизане и у другим местима приватном потпором. Тек после 11 година, кад се јасно видео њихов благотворан уплив, поче и држава да им даје потпору. У наставном плану беху заступљене реалне струке погледом на јавни и народноекономски домаћи живот. (Свршиће се.) ШО СЕ САСШЛА ШБАР. Хербар је збирка биљака, које су добро осушене и класиФиковане, да се могу уиотребити за изучавање ботанике. Таква збирка неопходно је потребна сваком ботаничару и више вреди него све слике и сви описи. Прикупљање биљака. Ботаничар излази у нсље са свежњом (нортФељ), у ком је напир за сушење или са кутијом од лима и каквим оруђем, којим ће по потреби моћи да извади биљку из корена (мали ашов или повећи нож). Од сваке биљке, коју узме, ирикупи све, што је нужно за њено карактеризовање: цвет, лишће, плод, семе, стабљику, кору, корен. Ако биљка није одвећ велмка, узима се цела; у противном случају узму се само главни делови. Биљке се одмах разреде у портФељу, који се чврсто иовеже кајишом; или се оставе у кутији од лима, да се разреде на повратку. — Сваку биљку ваља проучити нре но што се осуши и забележити место, дан и друге прилике, у којима је нађена. Пџеааровање биљака. — Биљке се суше, кад се ставе између листова нетуткалисаног папира (нрпливаћи панир), али тако, да сачувају колико је могуће свој нараван изглед. Листови се оделе једно од другог таблама крутог папира. По реду у ком су препароване стављају се биљке једна на другу и иритисну се затим номоћу тиска или каквим каменом. Биљке се нрегледају сваки дан и распростру се по поду, да има папир времена да се осуши; круте табле, које су влажне замену се другима; том приликом могу да се исправе и ногрешке, које су учињене при првом иростирању. Кад је папир сух, ставе се поново једне на друге. Ако је време топло и сухо, онда се већина биљака осуши за 6 д о 12 дана. Сочне биљке се пренарују, кад се стабло и лишће замочи кроз 15 до 30 секунада у воду, која кључа; пошто сва вода искапље сместе се у напир, при чем се пази, да се врхови, на којима је цваст или цвет, потпуно разчлане јаким притиском. Остављање биљака. — Кад су биљке сухе, утврде се на листовима бела и јака папира помоћу уских врпаца гумисаног напира. На једном листу сме да буде само једна врста биљака у њеном различном ста-