Школски лист

шта, који мора за своје свакидање иотребе у селу двапут више да илаћа него у вароши, — да ли ће моћи дакле тај учитељ у опште, или бар савестно своју дужност да врши особито ако није сам, него има још ког другог да издржава? Ја мислим, да поред најбоље воље дотичник не може своју дужност савестно извршавати. Може ме когод запитати : како дакле онда стоје школе у католичким местима; зар није тамо плата као и у школама „православног живља"? Ако би му истину говорио, казао би му: да су учитељи у католичким местима у једном и истом округу боље наплаћени, него ми Срби учитељи у школама „православног живља." Други узрок, зашто нема нетроварадински округ ваљаних учитеља у школама „православног живља" јест тај, што се код промакнућа у више плаћевне разреде никако не гледа на способност дотичног учитеља, него на године службовања (био он сад добар учитељ или не), на лична пријатељства, чини се из љубави спрам других особах, који су дотичном учитељу сродниди и т. д. — Па ко буде промакнут? Оедва да се иађе ио који Србин учитељ, као за лек,--а оно друго само су учитељи католичке вере. Познајем овде једног честитог Србина учитеља, који је ваљан и који служи до 20 година, па тек је сад промакнут у III. нлаћевни разред; — а познајем једну госиођицу учитељицу, која није ни 2 године службовала а већ је промакнута у III. разред. Лепе ли симетрије ! Ал да, он је Србин а она је — Хрватица. Ту лежи зец! Трећи је узрок тај, што, бар ио мени судећи, ниједном ваљаном Србину учитељу није мило и угодно, српско, деци говорити оно, што му „сИапка га рпске исјопе" прописује, — где неће моћи децу да учи оном, што и за његово и за дечије срце пријања, него мора и себе и децу да мучи изразима, које нити сам разуме, и онаковим стварима, која су деци сасвим непознате. Та узмимо само ово: Може ли се деци говорити о далматинском загорју, калничкој гори, о величанственом Велебиту, о самоборској долини и т. д., кад дете незна ни свој најближи и најсроднији предео, кад незна за китњасти Срем, равпи Банат и Бачку.—Ал усудили се који Србин учитељ ово деци да говори одмах је ту истрага, укор, отпуст од службе и т. д., као да хоће бајаги тим да шири српску мисао. Ето дакле, тако стојимо са школама „православног живља." Нек се уреде другачије плате, нек с. непромичу на меродавном месту учитељи из „симпатије и пријатељства" у више плаћевне разреде, нек се не гледа ко је Србин. ко Хрват, нек се даје деци из читанке душевна храна, која ће њиховој природи одговарати, која ће за њихово српско срдце прионути; — нак ћемо видети онда, како ће школе „нравославног живља" у нетроварадинском округу стајати. Засад је зло, и ако небуде скорим промене, биће још горе. Толико за сад. Е. А. учитељ.