Школски лист

— 78 —

подигнуто је 14 нових школа и установљечо 25 новлх учитељских места, а укинуте су 4 школе са 4 учитеља, међу овима једна приватна у Баји, две јеврејске (у Фекетићу и у Брестовцу) и једна србска у Чебу. Године 1870. ишло је у школу само 56.610 деце, а 1881. ишло је 81 283, дакле за 10 година лорастао је број ђака са 24.667 Ова би суразмера још повољнија била, да се повторне школе боље полазе, али у многи мести (особито но србским селима) новторна се настава још недржи. Тако између осталих места у Бајши, Дероњима, Каћу, Ковиљ С. Ивану, Мошорину, Надаљу, Тителу, и у србским школама у Мартоношу, Пачиру, Мохолу, Пивницама, Фелдварцу и Товаришеву младеж од 13 —15 године никакву наставу недобија. У школама се у обште наука вере, читање нисање и рачун са добрим успехом предаје, али у другим предметима особито у вртарству, земљоделству, гимнастици успех је понајвише слаб, и лсенски ручни рад још се у многим школама никако неучи. И домаћа радиност слабо се где негује због тога, што и учитељи нису у том нослу вешти. (У Вршцу ) су од 15. Фебр. затворене све основне школе због богиња међу децом. (3) КМЖШИ ПРИШИ. 4. Живот Димитрија ОбрадовиКа који је у калуђерству арозван Доситије. За сриску омладипу извео П. ДесаотовиИ. (Са саликом Доситејевим.) Панчево 1882 Наклада књижаре браКе ЈовановиИа. 8° с. 138. Цена 45 новч. Од ове књижице нема вреднијег дела, ко.је би могли да преиоручимо срнској омладини. Живот Србина, ког је нојава тако узвишена, биће увек врело пријатне забаве и корисне поуке. У овом делу изведен је живот оца сриске књижевности по податцима, што нам их је он сам оставио у свом ^Животу и прикљученијама" и писмима, и то већином уз задржање првобитног слога а садањим књижевним .језиком. Младим Србима не може се иружити бољи узор него што је живот Доситија. Човек са толиком необузданом тежњом за просветлењем свог ума, ког ниједна препрека не може да задржи, да ту жељу своју утоли, ретко се налази и код других већих народа. Скоро са никаквим ередствима и у добу тако отештане комуникације као што је била у прошломе веку видимо га где полази у Смирну у Азијп, где борави на грчким острвима, тражи Беч, Халу и Лајпциг, доспева у Париз и Лондон, укратко свуд, где светли луч просвете. Осим ниренејског полуострва и високог севера био је он у целој Европи, свуда учећи синове других народа — он, син у тами незнања чамећег Српства. Своје учитељско деловање почео је као мали учитељ далматинске Српчади, да га заврши као велики учитељ слободног Српства у Београду. Велика васпитна вредност налази се и у сликама оних многобројних људи различите вере и језика, с којима је Доситеј долазио у додир. Толика галерија људи, који су задахнути најплеменитијим човекољубљем, а сви нацртани истина кратким али снажним цртама дубоке благодарности, морају најновољнији утисак да. оставе у младом срцу. Дело, у ком се налази све то, мора да се сматра као из-