Школски лист

79 —

врсиа књига за омладину и ваља дати младим Србима што обилиије прилике, да се загревају на узоритим примерима оног човека и оних људи, који се описују у тој књиги. Пошто нема сумње, да ће овај изврсни омладински спис доживети за кратко време и друго издање, то изричемо жељу, да се слог још једанпј'Т прегледа (поткрало се и неколико непотпуних реченица), да се код појединих глава ставе годи;,е, на које се односе и да се штампарским грешкама обрати најригорознија пажња. 5. Ш1ап Вга§оје\'Јс ресТа^о^јјвка рпролчее! РпгесИо га па§ пагос! МЦа! 81ојапоу1'с. 2аггеБ. Как1асЈа ћгу. ре(Јаа;о21Ј8ко кпј|2еупога зћога1882. 8° с. ХУ. и 117. Цена 60 нов. Ово је десета књига књижнице за учитеље, тпто ју издаје хрватски иедагогијско-књижевни збор у Загребу. У њој нам се пружа иедагогијско-нопуларна ириноветка „Копгас1 К1еСег" од иознатога немачког филантописте Салцмана, која је под горњим насловом преведена и од чести према приликама нашег народа прерађена. Посао тај започео је јесенас преминули хрватски иедагог Мијат Стојановић, а коначну редакцију и потпуну израду дела извршио је г. Стјепан Басаричек, који је написао и иредговор. У „Милану Драгојевићу" се приповеда, како су га неговали његови родитељи (поглавито се истиче рад оца) од како се родио, па све док није постао самосталан човек. Забавним и за сваког разумљивим на чином учи се, шта треба родитељи да чине и чега да се клоне, да им синови постану ваљани и радени људи. Из тога се види, да књига ова није намењена само учитељима, него још у већој мери родитељима, и то нарочито сељацима. Ми ју свако нрепоручујемо. Колико наших учитеља а исто тако и хрватских издају новац преко године на туђе ионајвише немачке новине и књиге, од којих се и онако све што има већу вредност превађа на српски одн. хрватски. Неби ли паметније чинили, да уместо тога купујемо узајмно производе, који излазе код нас, те да се бар на педагошком нољу ближе упознамо и сродимо. Наш „Школски лист" не држи н. пр. ниједан хрватски учитељ. Тако је на жалост мало хрватских учитеља, који знају што о иедагошком раду код нас, а скоро је исто тако мало и срнских учитеља изван Хрватске, који познају делање тамошњег учитељства. Кад би се једном бар у том иогледу окренуле ствари на боље, уверени смо, да би књижевност и на једној и на другој страни и у политичном обзиру узела здравији и снасоноснији правац. 6. Наука о аознавању домовипе и света. Књига иомоКнии,а за ученике основних лознич_ школа. Удесио Милан Насти% учитељ. Београд 1881. 8° с. 59. Истом смо у 3. број^ имали прилике да проговоримо о сличној књизи једног београдског учитеља, а ево нам дође у руку ова књижица г. Настића, која се бави истим предметом, али га намењује специјално ученицима лозничких школа. Добар методичан ред опажа се и у овом делу. Али то је све, што заслужује похвалу. Г. писац упустио се преко потребе у силно деч>инисање, те је упадао у грешке, које је могао врло лако да обиђе, да је само увек имао на уму, да се обраћа деци, за коју деФиниције немају још вредности. Овако су де®иниције г. Настића махом