Школски лист

— 83 —

жпвот п из средппе тих напора растави се са жпвотом 9. (21.) јуна 1852 у Либенштајну у пуној свести, да је радио за благо човечанства, колико је могао. Топле руке других човекољуба примпше се тада његових „дечијих башта" и сада, кад славимо његову стогодишњипу, распрострањене су оне у целој Немачкој, у Швајцарској, Аустрији, Белгији и Француској. Код нас Срба покушавано је у Вршцу, да се отвори српска „дечија башта", а Владимир Красић превео је на српски Келерово дело о основима педагогијских идеја Фреблових и њиховој примени у иородици, забавишту и школи. И панчевачка српкиња гђа Г Г. Барићка писалаје гдешто у повременимлистовимао „дечијим баштама." Фреблов биограФ Дајнхарт, ком смо овде већином сљедовали, износи више разлога за потребу „дечијих башта." Нема сумње, вели, да човек у првим годинама живота учи највише и што је најважније и полаже основ целом свом духовном животу. Али баш у том добу, где би му било нужно најбрижљивије руковођење, остављен је он често већином самом себи и много пута, где је породичан живот питомчев духовно и морално труо, ноквари се већином за читав живот. Због тога је нрека нотреба да се нега и васпитање мале деце не оставља случају, него да се руководи у добро организованим заводима. Ако је породичан живот детета здрав, "онда разуме се, нису таки заво^и у толикој мери потребни; илеменита, изображена мати, која свој пород љуби, изналази духом љубави тако рећи по нагону средства и путеве који служе разумном развптку њеног детета. Али и у том случају је добро, да дете бар неколико сати преко дана иде у такав завод за малу децу, већ због тога, да се састане са многима, који су му једнаки, да се образује у духовној заједнииџ и да у вези са многима игра онаке игре, које м»ого донриносе образовању детињег духа, а могу се играти само кад је више деце на окупу. Али кад се помисли, да има таких нородица — а тих је велика већина у којима матере или немају времена, да се већи део дана занимају са децом, или немају способности и изображења, да децу целисходним начином васпитају, онда се мора признати, да су за те случајеве забавишта неопходно нужиа. Неби ли то н. пр. био прави благослов, да у сваком селу имамо преко лета, кад су обично сви старији у пољу, такав завод, а да се не о> тављају деца сама код куће, што је толико пута проузроковало већ велике несреће.