Школски лист

— 85 —

реда то учеиици трећег и четвртог разреда пишу заједно једну и исту реченицу, само што се ученицима четвртог разреда осим тога задаје још једна реченица. Учитељ нека пази да не диктира сваке године једне и исте реченице, него сваке године друге и друге, тако да се тек после две или три године поново нишу оне реченице, које су нре неколико година задаване. Постунак за диктандо јесте овај : 1.) Учитељ ире наставног часа одабере згодну реченицу за нисање. Ове реченице могу бити изречења из св. нисма на србском језику (види избор у школским листовима 1858—59—69 године) или одабране народне нословице, које за нравило живота. служе, или друго какво мудро изречење. У читанкама нашим налази се множина одабраних нословица, које су по азбучном реду расположене; из ових нека учитељ одабере најбоље за диктирање и то тако, да једне године задаје оне иословице што су у читанци за други разред, друге године оне што су у читанци за трећи разред, а треће године оне што су у читанци за четврти разред. Г1ри избору реченица за писање учитељ пази да онакову реченицу изабере, која у себи садржи науку што се мало предтим у читанци и науци вере и благонравности нредузимало. Она друга реченица, што је само ученици четвртог разреда обашка пишу, ваљало би да је по садржају сродна нрвој реченици што се тога дана пише. Још има учитељ нре школског часа снремити како ће из задате за писање реченице науку изводити и како ће реченицу ту за вежбање у граматици употребити. 2.) Кад ириспе одређени час за писање, учитељ иозове све ученике да иазе, а сам јасно и разговетно изговори реченицу једаннут, или највише двапут, па онда одмах прозива ученике да ту реченицу од речи до речи без иогрешке на памет изговоре. Најире се прозивају из сваког разреда најбоља, за тим средња па онда најслабија деца. При испитивању реченице, мора учитељ строго пазити да ученици од речи до речи сасвим у оном реду, као што им је казано, речеиицу ту понављају, тога ради има се свака погрешка одмах исправити. Пошто се учитељ увери да сви ученици добро задату реченицу знају, нареди онда дасваки ученик на пропису или на таблици евојој ту реченицу на иамет нише, а он међу тим ходајући између скамија брижљиво мотри да сваки ученмк седи како ваља и да добро држи перо; онога који то нечини треба да учитељ појединце оиомене, да га иснравља, а где је нужно да га и намести и да му покаже, како се неро држи. Међутим на нозив учитељев један од средњих ученика из трећег разреда има изићи на таблу, и пошто још једанпут каже дотичну реченицу, има је полагано написати на оној другој страни табле која није деци окренута. Ово писање на табли бива зарад тога да деца имају одкуд ирописе св |је ноправити, а не зато да с табле нреписују дотичну реченицу, као што то у неким школама бива. 3. Будући да ће ученици четвртог разреда своју реченицу нре нанисати него они из трећег разреда, с тога учитељ пази, и кад ученици