Школски лист

ШКОЈГСКИ ист. ,ШКОЛОКИ ЛИСТ" излази сваког 15. и пооледљега у месецу. Претплата је 8а целу годину 3 ф ., за 4 месеца 1 ф . а за Србију 8 динара годишње. Учитељи, који имају нању плату од 300 ф., богослови и приправници добијају лист у пола цене. Дописи и претплата шаљу се : Уредништву ,,1Пколског листа" у Сомбор. Бр. 7. У Сомбору 15. априла 1882. Год. XIV,

ПРЕД РШЗИЈОМ ШКОЛСКОГЛ ЗЛКОНЛ У ТРОЈЕДЕОЈ шшинн. та а Р оди ' К0 Ј И С У У просветном обзиру због немшшх спољних и У н У та Р њих околности заостади, кад добију прилику да могу слободно сами своје просветне послове уређивати, ваљало би да се мудро обзиру на прошлост своју, на све оне чиниоце, који од прастарих времена суделоваху и данас још снажно и одсудно суделују на одржање, образовање и унапређење народа, ваљало би да пред очима имајуправе своје потребе у садашности. Све ово треба да на уму имају они, који управљају судбом народа, који доносе законе што имају служити за подлогу образовања, просвете и унапређења народног, ако хоће да им закони њихови трајни и ио народ спасоносни буду. Само на освећеном историчном и традиционалном темељу, може се дизати чврсто, стално и поуздано здање просвете народне, а не на непрактичним покушајима и иа нуком подражавању онога, што је у моду ушло код других наиредних парода, да се ради, јер овде највећма важи оно мудро изречење митроносног несника србског Лукијана Мушицког: „Зла је новост без основа стара!" Без обзира на културну прошлост народа, на дух парода, на правац његовог мишлења, на његову веру и обичаје, неможе се постићи нрави напредак на просветном пољу нашега многострадалног народа, ма се како при донашању закона обзирало на сувремену науку, на теорије васпитне и на покушаје са реФормама школским у других народа западне Евроне, који су нас у просвети далеко предтекли, који у по све другојачијим околностима живе, и код којих се може бити већ и сама старост живота народног опажа.