Школски лист

— 98 —

На жалост законодавство хрватско при стварању школскога закона од године 1874. сувише се новело за модерним васпптним теоријама, па угледајући се непосредпо на садашњи школски закон у Аустрији једним ударцем пера оборпло је вероисноведне народне школе у Хрватској и Славопнји, енергичним иостуиком евојих изврганих власти претворпло је све школе без разлике у школе комуналне или тако зва,не „обће пучке учионе" необзирући се ни на римокатоличке, а још мање на србске народне школе, које су од векова једпе нокрај других у Срему, Славонији и Хрватској мирно постојале, п које морадоше у наше време сплом државпе самовласти са лпца земље нестати. Школски закон од 1874. у Хрватској, изазвао је велико незадовољство и узрујаност међу Србима у троједној крал>евипи и извап ове, јер је за доказ послужио пама Србима, да најрођенија браћа наша Хрвати, чпм се власти доченаше, неноказују знаке братске љубавн према нама Србима, који смо својим домородним пожртвовањем и својом народном свешћу много томе допринели да Хрватска данас у свом праву као краљевина и држава постоји. При стварању и извођењу новог школског закона у Хрватској није се имало пи мало обзира на културну прошлост народа, који живе у Хрватској, у Славоннји и у Срему; иа иотребе њихових вероисповести, иа њихова народна имена. језик и обнчаје, на ни на саму целисходност наставе, него се једино за тим ишло, да се Хрватство на штету Србства разпростире, да се цркви нашој православној отешта и ослаби иуждни уилив на религиозно-морално васпитање србске иравославне деце, па да се србској деци омили туђе име, туђа азбука, туђи покварепи начин говора, туђи обичаји, туђа вера, — једном речију, да се деца наша од србства п од своје вере одрођују а хрватству и у неку руку римском католичанству приљубљују. Тако бар изгледа овај иоступак у очнма правих Србаља. Србско срдце дубоко чувствује нанешену му неправду таковим поступком;србски народ осећа се до живца повређен у својим кардиналним правима због онаког покомуналења србских школа, како је то у Срему и у Славонији изведено. Свакоме народу најмилијаје своја црква и своја народна школа. Србски народ, од како се доселио у ове земље, чувао је као два ока у глави те своје две једипе и највеће светиње.