Школски лист

— 103 —

Шта мора све бити „српски народпи учитељ?" Он је грађанин државни, члан своје цр;;во и опћине, — ако је ожењен — члан своје иородице, Србин—љубитељ сриске књиге, проносиоц узвишеног, лијепог и корисног ио сво.ј народ. То све мора да буде ожењен српски учитељ на тек онда „учитељем." А све те поменуте прилике односе учитељу и много снаге и много вре.мена. Мора "свак допустити, да онај није „српскијем учитељем," који није ваљан грађанин, ваљан Србин. истинити хришћанин, нрави отац, ширитељ сриске књиге Такав учитељ и не смије бити учитељем наше „наде, на којој свијет остаје !" Не идем даље у томе. Ко је хтјео могао ме је разумјети. Надовезујем само ово: да у многијем горе наведенијем случајевима „учитељица" није обавезна. То ми добро знамо, а то је с тога, што није ни државни закон васпоставио „равноправности" међу мушкињем и женскињем. Лани каза г. Милутин ово: „Права мати не може бити права учитељица, и ако није ирава мати, још је мање ирава учитељица." Пуштам овај „аксијом," који служи као „копје убојито" против удатијех учитељица. Само додајем, да се мане свак теорисања, него нека се сваки обазре око себе, па види „практичан" рад удатијех учитељица у школи. — Но, тај „аксијом" с друге стране и јест сва језгра противничка. У тој реченици ирелама се смртни штап над главом „учитељица." Хоће се тијем, да учитељице рате против природе, да „ плету сиједу косу." Неправде ли ! Тражимо таково пожртвовање од женскијех — а сами не ћемо себе да жртвујемо ! Свакако, и једна и друга жртва мора се осудити. Коме је до „самовања", ено му манастира — а срнска школа не тражи те погубне жртве од никога! Порицати апсолутно способност удате учитељице у школи, нетемељито је, а и пристрано је, егоистично у највишој мјери. Манимо се и те обране, пего пријеђимо на наше околиости — сриске. Да видимо, е ли нам је могуће усвојити тај „аксијом?" Безразложно је тврдити, да нам треба матера. Ми знамо, да Срнство треба матера ; али зпамо и то, да новац „народнијех Фондова" није кадар од једанпут „васиитати" матере. Мати није чиновник — илаћени ! Шта више препоручени метод противника „удатијем учитељицама" најгори је за васнитање срискијех матера. Повторавам, са срнског гледингга, најгори је тај метод; јер ои иде на пропаст „срп. основ. женскијех школа," гдје требамо почети прво и најпрво „васпитање" будућијех матера. Двије наше препарандије нијесу кадре да даду Српству матера онолико, колико би то могле „основне женске школе." Па још, да отстранимо „удате учитељице, мајке учитељице" из школе! ? ЦиФре нека увјере противнике, кад не могу сви разлози. Ево! Од оног дана, кад би школски закон усвојио противничко мнијење о удатијем и матерама учитељицама — од оног трена велим, Српство у Австро Угарској, у Босни и Херцеговини, не би ни двије. вароши могле имати „учитељица"—разумије се неудатијех! Кад би ми могли отворити ма једну „нову женску основну школу ? 4 Никад, него би и ове нозатварали. Не би ли се та грдна штета показала као морално убиство женског свијета нашег? Не би ли тијем иостунком рчнули женскиње још у већи мрак, него га данас држимо. Женска омладина би се забаталила у своме духовпом развићу, тијем би иао и сами морал