Школски лист

— 105 -

Докле ћеш, лењивче, лежати ? Кад ћеш устати од сна твојега ? Док мало ироспаваш, док мало иродремаш, док мало склоииш руке да прилегнеш; у том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. Ко збира у лето син је разуман; а ко сиава о жетви син је срамотан. Немарна рука осиромашава а вредна ће се рука обогатити. Рад је праведников на жнвот а добитак неваљалчев је на грех. Лажна мерила мрзост су пред Господом, а ирава мера угодна му је. Ко прима наставу на путу је к животу, а ко одбацује карање тај лута. Чега се боји неваљалац оно ће га снаћи, а што праведници желе, Бог ће им дати. Где нема савета пропада народ, а помоћ је у множини саветника. Руга се другима, који нема памети, а мудар човек мирује и ћути Добру нраведних радује се град, а када пропадају неваљалци бива певање. Благословима праведника подиже се град, а са уста безбожничких раскопава се, пропада. Праведне избавља нравда њихова, а неваљалци се хватају у својој злоћи. Као што пролази олуја, тако нестају неваљалци, а нраведник је на вечитом темељу. Ко тражи добро добија љубав, а ко тражи зло задесиће га. Мрзост замеће свађу, а љубав прикрива све иреступе. Вредна је жена венац мужу својему. Паметна жена зида кућу своју а луда је својима рукама обара.Ко своју земљу ради, биће сит хлеба; а ко иде за безпослицама, тај нема разума. Изобила хране има и на њиви сиромашкој, а има ко пронада са зле управе. Дом безбожнички раскопаће се, а колибе праведника цветаће. Обарају се безбожници да их нема, а куће праведних остају. Ко љуби наставу, љуби знање ; а ко мрзи на запт, остаје луд. Сиромаштво и срамота доћи ће на онога, који одбацује наставу ; а ко чува карање прославиће се. Честит човек оставља насљедство синовима синова својих, а неваљалога имање прелази праведнику. Правда нодиже народ, а греси умаљавају племена. Ко је спор на гњев, велика је разума; а нагао показује лудоот. Нагао човек чин 1 безумље, а пакостан човек је мрзак. Боље је мало с правдом, него много доходака с неправдом. Боље је јело од зеља где је љубав, него од угојена говедчета где је мржња. Господар од свог срца бољи је, него онај који осваја град.