Школски лист

— 122 —

датку само онда иодпуно одговорити може, ако је свестрано васнитана, то је онда вредно да на женско васпитање ма и летимичаи ноглед бацимо. Данашњи стадијум, на коме се налази женско васпитање непоказује баш најлепшу слику и с разлогом се имамо бојати, да оно неће баш тако брзо нанред корачати. Као у свакоме нослу тако и при женском васпитању мора бити реда, јер радити без реда то је толико, колико и нерадити. Зачетак васпитања бива у родитељској кући. Овај степен васпитања поверен је искључиво матерама, али ми мислимо да то треба и ода да се тиче, како би овај могао сваку погрешку још узачетку уништити. Нри овом васпитању треба родитељска љубав на сваком кораку да сусрета васпитаника. Јер треба знати да ми само у љубави нанредујемо и усневамо! Строго се мора осудити суровост очева, која често иредусрета дете; зато ће бол>е бити спочетка озбиљно ноступати с децом, да касније неморамо бити строги. Ружан је обичај наших очева, што своју децу мазе, па тиме касније навлаче и себи и деци невоље. Озбиљно али љубазно ноступање одклониће све ненрилике, које би у нротивном случају доцније наступиле. Већ код овога степена женскога васпитања треба мати да развија у својој деци врлине, које су украс свачије а још више женске душе. Мора мати ударити темељ: задовољству, штедњи, милосрђу, послушности, скромности и вредноћи. Уватели ове врлине корена још у росној души мале девојчице, онда мати може бити уверена, да је већ у полак извела свој задатак. Васпитало се девојче у палати каквога богаташа, или у колиби сиротана мора васпитатељу главна брига бити та: да свога васпитаника свикие на задовољство. Са оним што имамо треба да смо задовољни, јер нема ти веће несреће на свету, него кад човек није задовољан с оним што има! Треба свикнути васпитаника на то, да је све на овом свету непостојано, те да богаташ сутра постаје из пепада просијак и обратно. Све те промене мирно може сноситп само онај, који је научио бити задовољам. Штедња је такође врло леиа врлина. Женскиња, која ненознаје штедњу, у стању је упронастити целу кућу. Зар би се један пример могао навести, шта је све урадила нештедња — раскош. Ово зло као да се у нашем народу јако одомаћило и то како у простом н^роду толико два иут код наше интелигенције Томе злу неће бити друге номоћи, него женску омладину свикнути на штедњу, те кад ова стуни у живот, мораће у своме подмладку неговати врлину штедње. Овде би се могло врло много што-шта казати али мислим, да је и ово доста. Немогу, а да неречем коју и о нослуншости. Како је послушност врло важна чињепица у животу, то је иужно и да се женскиње па њу навикну. Не би био рад да ме разуму криво, на зато додајем, да иод речи послушности немислим ону робску послушност жене нрема мужу, као што се то виђа у нашем народу и то у таком облику, да жена несме што но веле ни бела зуба нромолити !! Под овом послушношћу треба да ж на евога мужа поштује и признаје неку већу његову увиђавност у жаквим извесним околностима. Али свагда је по моме мнењу боље и велика