Школски лист

— 118 —

школска над србским народним школама има се вршити по највисшој кр. уредби за срб. нар. школе од 6. Априла и 2. Јулија 1872. годиие. — Даље, све ако би се у Хрватској и Славонији и на даље задрзкале такозване комуналне школе, они грађани који желе успоставити своју вероисповедну школу и њу о свом трошку пздржавати нека се немогу присилити и на издржаваље друге какве комуналне школе, која је за њих излишна и пепотребна, По себи се разуме, да наставни језик у свакој србској школи мора бити србски са ћирилицом, а писање и читање с латиницом нека се у србским школама у троједњој краљевини тек од трећег разреда учити почне, Такође се има допустити да се србске вероисповедие школе подизати могу у будуће у свима местима, где постоји православЕга црква или новећи Филијал црквепи у коме има по 40 и више за школу обавезне деце на простору од !/ 2 часа хода. Народ србски с поуздањем изчекује, да ће се неправда њему панешепа мудрим решењем предстојећега сабора троједне краљевине загладити, и да ће се са васкрсом иокомунаљених србских народних вероисповедних школа и са повратком ових под управу законите аутономне наше црквене власти, поравнати пут иравој слози и љубави између два равноправна братинска народа у троједној краљевини, на узајамну срећу једног и другог народа, те ће се онда али само онда и овде остварити и засведочити истина оних речи св. писма: „Правда возвишајет језик." В.

НЕШТО 0 ЛЕПОШ ЧИТАЕУ. Читање је један између најважнијих предмета у народној шкојш. Оно је од велике важности но будући практички живот, јер се њиме негује говор и језик народњи, а друго, ту је могућност да читањем обогатимо своје мисли, проширимо знања, упоанамо људе и карактере, једном речи читањем може човек да упозна сав свет, сву нрироду и сва зла и добра. У њој. Свако читање није увек и леао читање. Имаде зрелих људи, који се у ред образованих броје, пак им читање није леио ни разумљиво за слушаоца. Онај чита монотоно, онај иевајући, пигди правилног ударања гласом, нигди правилног и нужног застајања при нојединим знацима, ири тачци, занети, двотачци и др. Ко хоће да леао чита, тај се мора да уживи у описани догађај; мора већ у читању да добро схвати и нроцени одношаје и осећаје, обележене речима у дотичној приноветци или песми, пак да им што јаенија израза даде правилним ударањем, савијањем и пре-