Школски лист

— 119 —

вијањем гласа. Зарад лакшег схваћагБа смисла и садржине нужно јеуобиир узети значај заиете, тачке, знака шгт-чва и др. и нрема њихову значењу овде глас дићи онде снустити, овде се дуже, онде краће одморити. Ко чита без -обзира на ове знаке, тај не чита лепо, а ко би их држао за маленкост, — тај би се љуто варао. Имаде доста случајева, у којима писац н. пр. дословце навађа речи свога нријатеља, којима му разговор друге (односно треће) двојице саопштава; ту они силни наводни знаци траже озбиљнијег мишлења и снажније иажње и од вреднијег читача, ако хоће да није читањем тек само утукао божије време, јер ко не разуме значај ових и других писмених знакова, тај ће у много случајева читати а инак неће разумети садржину прочитанога 1 ). Течно читање није у.једно и леао читање, оно се може узети као нужни предуслов лепом читању. Ја н. пр. зпадем течно мађарски читати, али не разумем ни десете; ко не разуме тога језика (као и ја) рекао би, баш лепо читам, а кад би слушао какав учеван Мађар — смејао би се. У најстаријим разредима иар. школе, иште се леао читање. Учитељу је дакле својски наСтојати да то овде н ностигне. Зрелији и разумнији људи, који се књигом баве, могу истина многих ствари лепо, нравилно читати, па ма ту и не било никаква знака, али је то деци немогуће ; с тога их морамо упозорити на знакове : запету, тачку, тачку са заиетом, двотачку, на знак нитања, знак чуђења (заповедања, дозивања) (,.;:?!). При унознавању са значењем ових знакова не треба отпочињати са иравилом, већ треба настојати да деца сама правило пронађу, То ће се нак ностићи, ако учитељ редовно буде ирочитавао поједини читаначки комад оном јасноћом и иравилношћу, коју смисао читанога и дотични знакови изискују. Сваки дан по мало, а све више и више. Што се не постиже за дан, за седмицу, постићиће се за годину дана. Помоћу евога слуха, пратећп учитељево читање, ваља деца да изведу ово нравило гледе значења иисмених знакова: Код тачке, тачке са запето«, двотачке и код знака чуђења спусти се глас и читалац се мало одмори. Код запете пак прекине се за часак, глас остаје па истој висини, ту реченица није свршена. Код знака питања прекида се за часак, глас дижемо горе, а тиме иекако пожурујемо одговор као допуну ненотнуној реченицп, којом се пита. Овде сам споменуо у колико се ваља обазирати на ове знаке при читању; кад и где ваља те знаке писати то спада на правонис, онет на грану истога стабла. Обична висина гласа ири читању у школи ваља да је примерена оној при обичном дечијем говору. Мерило ипак за ту висину јесте: да читача чути и разумети може и онај од њега најудаљенији ђак у истој школској одаји. Брзина читања ваља такођер да одговара детињем обичнои говору, особито ири читању описа и прнповетке; чита ли се пак навод са заповедањем, одбијањем, одрицањем и др. онда је нужна јача брзина, јер ће се тек тако моћи јасно и верно речима изказати душевно расноложење онога који заиоведа, одбија, одриче, и др. 2 ) Мењање градива за читање такође доприноси лепом читању; тако ће се данас читати нешто из земљониса, сутра иешто из природознанства, затим какав онис, •) глсдии бр. 16. у ОИапи га IV. гагг. рисИћ вкс1а. 2 ) У <>р. 7. 1.6. 22. 63. и др. у истој читанци.