Школски лист

— 120 —

опет каква морална ирииоветкаит. д. а не треба заборавити даидиричко и енско пееничко комађе одговара дечијој природи. По.једине речи као и но декоје реченице захтевају јаче наглашавац.е. Ко смиеао пореданих реченица у читаначком комаду сваћа, тај ће умети нагласак или ударање гласа да уиотреби баш онде, де му је место. За течно читање довојбно је само марљиво веџбање, али за лепо читање нуждан је известан степен разума и осећања. И ово ће се постићи, кад учитељ правилно ирочитавао буде поједино читаначко комађе и кад о садржају им буде са учепици разговарао. Сваки је човек научио свој говор подражавањем; говором се најлакше научи говор. Ударање гласа 3 ) код нојединих речи или реченица, тражи се код лепог читања, али ово ударање ваља да је одмерено и умерено, јер ко у овоме иретерује тај кида везу мисли изложених пред и иза наглашене речи или реченице; тај греши у равној мери са онима, који без сваког ударања гласом читају. У лепом читању требало би да се верно изражавају и њежни осећаји као што су љубав, сажалење и др. 4 ), али је много тога немогуће у школи, јер од деце не треба правити пренемагала, а она се и не могу иренеТи у положај њима неприродап и непримерен нарави детињој; које би иак читало верно израженим таковим осећајима, изгледало би нам неприродно, аФектирано; зато треба децу оставити нек буду деца. Школске књиге ваља да су врело најчистијег народњег језика, као што треба да су средиштем наставе. Али са њима стојимо још и данас траљаво, нарочито у погледу на језик. Сетимо се ипак речи митроносног песника: „У рукама Мандушића Вука Биће свака нушка убојита." Г. В. учитељ. 3 ) у бр. 5. 34. и др исте читанке. гледни отрану 39. иете читанке.

СТШЛО СЕ 31 ШТО БОЉЕ ВАСШЛ&Е НШЕ ЖЕНСКЕ ОМАДИНЕ. (За награду.) п Сви тежимо за сретпим временима, но ова се темеље само на добром васиитању, а благослов доброга васиитања доноси нам једино свест*рано образована мати ирема иозиву свом. У свакидашњем животу има доста и такових установа, којих важност увиђа сваки наш свестан човек и за које се установе, да би их н одигли боре њени поборници неуморно, желећи доказати, како је она (установа) од неизмерне користи како за појединце, тако и за васцео народ. При доказивању важности нојединих установа, полазе људи различитим иутевима, служећи се при томе различитим сретствима, што све најпосле рађа и различита мњења. Та разноликост у назорима нигде није тако јако натрпана, као код васпитања у опште, а код васпитања наше женске омладине напосе. Ма да се колико то питање бистрило, ипак ије оно тако расчишћено, да се о њему не би имало нлниа казати. Да-