Школски лист

— 133 —

Сегединска србска обштина веома је уважавала свог редког учитеља и с њиме се дичила и поносила особито од онога времеиа, како је врховни надзорник србских и романских школа Евгеније Ђурковић прпликом генералне визитације школске у учевном кругу бачком у лето г. 1841. изпенађен био ванредним успехом у школи сегединској, те је усљед тога Димитрија Поповића у многим обштинама јавно као једног од најваљанијих и најбољих србских учитеља хвалио, њега за углед другим учитељима стављао, и по наредби вис. кр. наместнизког савета угарског иод бр. 23.912. од год. 1841. на званични предлог његов изданој, дијецезалном епискоиу бачком писмено га препоручио као најдостојнијег ђакона и учитеља, да се на њега при попуњавању парохијских места особити обзир узме. Простор лиета овог недопушта да изложим овде похвалне сведочбе и препоруке, које је покојник од својега свештеника, од србске црквепе обштине, управитеља школског, иоглаварства сл. кр. града Сегедина и од гореиомепутог врх. школ надзорника Ђурковића добио, и које њега као пајревностнијег и највештијег учитеља, редког и отличног ђакона и најбољега невца црквеног карактерншу, али за показати колико су овог србског учитеља и ђакона ценили и уважавали и страни учени људи а нарочито чувеин проФесорн ликеја сегедннског навешћу овде два нохвална сведочанства. Прво је славног проФесора историје и великог иријатеља србске младежи а присног друга Стаматовићевог покојног Јована Рајзннгера, нанисаио 15. Фебруара 1841. баш нред самим одлазком његовим из Сегедина у Нешту за проФесора повестнице на св^училишту. Оно је издато на немачком језику и гласи овако : Зп ђст 51идсл1)И'е, шо |ф Ип(егЈе1фпс1сг ђигф ћЈе ђође ®па!>е © сјпсг ЗЛаје|1а[ и»|сгј циНдсп ј\а1|'ег§, ипђ ^бшд«, Јит осђсиШфсп ^5го[с[[ог ђсг ©с|ф|с1)(е ап &је ^ошдНфе ШписгрШ Ја ^е[( ђегијеп шсеђе, ћт Јсђ иоф [о д1псЕЦф сте гсс1)1 алдепеђте ^>[Нф( ђег §'геип6)"фаг1 егрјИси Ји Гоппсп. Жађгепђ тппсг тсђгјађгЈјЈеп ђЈегогИдсп 51ијсп1ђп11с§ шас ти Ме фег1)1пђип(Ј тИ ђст ®с1 [1Пфсп феггп Бете1ег Ророласв, Б1асопиз аи ђсс Зге^есНпег д. и. и. Лчссђе, ипб ЈЧјЈкпф 2с1)гсг ап ђег ђ1еј"јдеп 3111)п[сђеп ^аНоиа! ©сђи1е, ејие Оес аидепеђт [Пи. Зсђ 1епНс И)и аВ сјпеп ђосђ[1 еђгепшгПђсп, ипђђсдкпдсп јипдси ЗЛапп ?оппсп, ђс[[т егп[Је§ фс[1гсђеп [1еЈ? ђп 1) 1 п дтд, [ејие [ШПфе, ипђ дс1[|1де 35егсђе1ипд јис дгб[(еп Фо11(оттепђе1{ ји ћптуп. Зф [ссиК ииф ђађс! Јт @(Шсп, ђа| ии[сгет ФакНапђс, ипђ [стег га[ф аи[о1пђепђсп 91аНоп Јп И)т е1п (ифНдег ЗДЦћпгдег, ипђ ејрчдег 23е[бг6егсг ђее б[[спШфсп 2бо1)1с$ егшаф[е : ша§ ит [о дешЈ[[сг ооп (ђт ји сгшаг(еп 1[(, а1§ ес тЦ [етеп дсј[(1дсп фогјпдеп аиф стс [е[(епе 21еђеп§шпгђ1д{е11 јт де[е1Идеп 2еђеп ( ипђ еГпеп ти[(егђа[1еп де1[Ц(феп Жапђе!